Посматрајући своје мршаво тело двадесетогодишња Ана још једном је констатовала да лик у огледалу није достојан „дупликат” њених миљеница с манекенских писта. Иако се њен дневни јеловник састојао од две воћке дневно, у летњем, и витаминске салате, у зимском периоду, она је била убеђена да треба још мало да се „стеше” у куковима. На клинику за лечење последица непромишљених дијета дошла је са свега 45 килограма, који су давали сабласан изглед њеној мршавој силуети од 175 сантиметара…

Ако је веровати резултатима истраживањима спроведеног у Великој Британији, на узорку од 4.000 испитаница, жене у просеку проведу десет година на разноразним дијетама. Просечна жена два пута годишње држи дијету, а свако гладовање у просеку траје око пет недеља. Једна од десет испитаних жена изјавила је да је око 25 година на дијетама.
Трећина испитаних жена почела је да гладује у 16. години, а 40 одсто жена изјавило је да покушава да смрша зато што се стиди свог изгледа. Свака четврта жена која је учествовала у овом истраживању је вољна да се подвргне пластичној хирургији како би се решила неколико килограма вишка. Ова студија такође је показала да више од 40 одсто жена има осећај као да је стално на дијети, а чак 59 одсто њих сматра да никада неће постићи жељену фигуру.

Коментаришући резултате овог истраживања, психолог Маја Антончић сматра да је битка с казаљком на ваги нормална последица ненормалне медијске пропаганде која нас убеђује да никада нисмо довољно лепе, младе, мршаве, затегнуте и преплануле… Тело је постало опсесија жене новог миленијума, а свака десета дама, разапета између биолошког захтева – јести, и социјалног императива – бити мршав, скреће странпутицама поремећаја исхране.

Она цитира резултате анкете коју је прошле године спровео британски „Космополитен” и који недвосмислено сведоче да се чак 95 одсто жена на свету сваки дан буди несрећно због свог изгледа. У сваком моменту 40 одсто жена на свету држи дијету, исти проценат њих би сутра ишао под нож – естетског хирурга, а чак две трећине сматра да их „тело спречава да живе онако како би хтеле”. Чак половина жена тврди да би промениле посао када би биле боље грађене. А шта би радиле? Па биле би манекенке, водитељке и глумице. Па би постале богате и славне. Па би, у том случају, 12 одсто њих променило животног партнера...

Одговарајући на питање – када почиње ова игранка без престанка која се одвија у ритму предрасуда о идеалним женским пропорцијама, она у шали каже да присталице теорије модне завере тврде да је Твиги крива за све. Када се ова мршавица крајем шездесетих година прошлог века устоличила на престолу модне индустрије, манекенке са израженим женским атрибутима послате су у прошлост. А када је почетком деведесетих година лепота и званично инаугурисана у „занимање” супермодел, анорексија је ишетала из уџбеничких дефиниција поремећаја исхране и постала животни стил тинејџерки и младих жена широм света. 

„Коко Шанел је у шали тврдила да жена никад није довољно мршава, ни довољно богата. Да је ђаво дефинитивно однео шалу потврђују резултати истраживања Краљевског психијатријског колеџа Велике Британије који говоре да свака четврта жена млађа од 35 година пати од неког поремећаја у исхрани и да је анорексија постала психичко обољење са највећом стопом смртности. С обзиром на то да су манекенке првооптужене за настанак планетарне епидемије гладовања, у свету моде јача покрет да се изразито мршави модели протерају са модних писта”, истиче Маја Антончић.   

Насупрот уобичајеним нутриционистичким схватањима, на тежину жене не утиче храна, већ – љубав. Другим речима, сказаљка на ваги се помера горе или доле у зависности од жениног емотивног статуса, а почетак емотивне везе доноси губитак од четири килограма, тврде истраживачи британске организације „Weight watchers”. Разлог је очигледан – она чини све да би импресионирала човека у кога је заљубљена. Па ипак, психолози Вирен Свами и Адријан Фурнхам у својој најновијој књизи „Психологија физичке привлачности” побијају стереотипна мишљења о правилима атрактивности међу половима и тврде да мушкарци не траже мршавице с великим грудима, већ жене нормалне тежине. Трагајући за одговором на питање – шта желе мушкарци, Вирен Свами и Адријан Фурнхам закључили су да представници јачег пола на женама воле истакнуте облине и грађу тела која указује на плодност. Другим речима, мушкарци воле даме које су грађене као флашица кока-коле, а једначина мушке пожуде гласи 90-60-90. У скици за портрет идеалне жене просечног мушкарца налазе се Мерилин Монро, Софија Лорен и Скарлет Јохансон, а заједнички именитељ ових лепотица су облине и узан струк. Да поентирамо, тајна формула привлачности крије се у обиму струка и бокова, а не у анорексичној силуети.