Жене дуже траже и теже добијају посао, плаћене су мање у односу на мушкарце за исти посао, отежано долазе до руководећих позиција, а готово да их и нема на најутицајнијим функцијама. Поврх свега, суочене су са старосном дискриминацијом, испуњавањем естетских стереотипа, као и страхом од губитка посла, уколико се одлуче на материнство. Ово би у најкраћем био закључак истраживања, које је спровео Савет за равноправност полова Владе Републике Србије из 2006. Да се, међутим, такав положај жена одомаћио не само код нас већ и у многим развијеним земљама, потврђују подаци бројних међународних организација, међу којима и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Европске агенције за статистику (Евростат).

Неравноправну позицију жена на тржишту рада у Србији потврђују и подаци Републичког завода за статистику из октобра 2009. године, који показују да је стопа незапослености жена била 18,4 посто, док је стопа незапослености мушкараца износила 15,3 посто. Како објашњавате ову разлику?

Многи послодавци имају предрасуде да ће жене у репродуктивном добу више одсуствовати са посла због рађања и одгоја деце што ће утицати на пословање фирме. Због тога пре запошљавају мушкарце, за одређене врсте послова, верујући да ће их они боље обављати од жена. Искуство, међутим, потврђује супротно.

Иако је Народна скупштина у децембру 2009. године усвојила Закон о равноправности полова, који заједно са Уставом и другим законима, гарантује равноправност мушкараца и жена у свим друштвеним сегментима, у пракси је често присутна дискриминација жена приликом запошљавања, обављања посла и напредовања. Зашто?

То се код нас тешко искорењује због јаких утицаја традиционалних стереотипа, који унапред врше поделу улога, а према којој жена треба да се оствари превасходно као супруга и мајка. То у великој мери отежава позицију жена на тржишту рада и утиче на њихово професионално напредовање. 

Као координаторка Савета за равноправност полова Владе Републике Србије и директорка Управе за родну равноправност Министарства за рад и социјална питања за две године припремили сте Закон о равноправности полова, Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности као и пројекат за борбу против насиља над женама?

Реч је о важним актима, који гарантују равноправан статус жена у друштву и пружају правни оквир за њихову заштиту. Закон о равноправности полова од послодаваца, који имају више од 50 запослених, између осталог, захтева доношење годишњих планова о спровођењу равноправности полова, а од организационих јединица државне управе, спровођење позитивних мера запошљавања (уколико у неким од њих има мање од 30 процената мање заступљеног пола). Такође, гарантују се једнаки услови рада, напредовања и висине зарада.

Према подацима Инфостуда, жене у Србији зарађују 8,5 одсто мање у односу на мушкарце, за исту врсту посла. Будући да је Законом о раду из 2001. а касније и допунама истог Закона из 2004. гарантована једнакост зарада мушкараца и жена за обављање истог посла, какве су санкције за такво кршење закона?

Тешко је прецизно утврдити шта је потпуно исти посао. У државној управи тих разлика нема. Ту и мушкарци и жене исто зарађују. Разлике се односе на приватна предузећа, у којима многи послодавци често склапају индивидуалне уговоре, у којима дефинишу задужења, зараде и бонусе понаособ. Послодавац за кога се докаже да је вршио дискриминацију дужан је да плати казну до 100.000 динара, док обештећење жртве у грађанској парници може бити далеко веће. Такву могућност, ипак користи веома мали број дискриминисаних због страха од губитка посла али и због вишегодишњег одуговлачења радних процеса. Жене би требало да туже шефа за дискриминацију ако добијају мању плату од мушкараца за исто обављен посао.

Према студији коју је урадио Савет за равноправност полова Владе Републике Србије, у 2006. години, свега 20 процената жена налазило се на местима директора, док је њих 14 одсто било на месту председнице управног одбора. Како објашњавате толику разлику?

Најутицајнији кругови моћи искључују жене. Како каже професорка Пајванчић, где је стварна моћ, ту жена нема. Међу председницима странака или директорима предузећа јако их је мало. Ипак, када је реч о политичкој партиципацији, Србија стоји доста добро: 22 процента жена у парламенту, пет министарки, укључујући финансије и правду. Поређења ради, у Словенији је 13 посто жена у парламенту, а у Француској 16. Са друге стране, од 120 посланика у Војвођанском парламенту, свега 17 су жене. Важно је да жене укажу поштовање женама и да желе да гласају за њих.

Како ублажити последице наведених облика дискриминације?

Управа за родну равноправност припремабројне пројекте као део Акционог плана за спровођењеНационалне стратегије за побољшање положаја женаи унапређивање родне равноправности која има шест стратешких циљева: равноправно учешће жена у доношењу одлука; економска равноправност; равноправност у образовању; заштита здравља жена; спречавање насиља над женама и уклањање родних стереотипа у медијима. Преузимамо акције којима се конкретно помаже женама. У сарадњи са Националном службом за запошљавање и локалним заједницама спроводимо програм запошљавања, који ће у времену које долази сигурно дати добре резултате.

Зорица Карановић