Заплењени материјал је изузетно бруталан и мучан, па га могу прегледати само инспектори који су прошли посебну обуку, наводе у МУП-у Србије

Преглед недавно заплењених снимака дечије порнографије је у току и за сада нема назнака да су жртве на снимцима из Србије, саопштено је из Одељења за високотехнолошки криминал (ВТК) Министарства унутрашњих послова. „То је најтежи део истраге. У току је фаза прегледа заплењеног материјала, а да на снимцима нема деце из Србије са сигурношћу ћемо моћи да кажемо тек по завршеном комплетном криминалистичко-техничком вештачењу”, изјавио је заменик начелника Одељења ВТК Драган Јовановић.

Вредност више од 250 видео-клипова, односно 35 гигабајта педофилског материјала, који је полиција крајем марта запленила код Ласла Б. из Кикинде и Николе М. из Београда се, кажу у МУП-у, не може прецизно проценити. „Педофилски материјали су за ту врсту корисника изузетно вредни, па су за један диск спремни да дају и 1.000 долара”, навео је Јовановић и указао да се такви снимци најчешће размењују, а дистрибутер као накнаду може да прихвати оне видео-клипове које нема „у свој колекцији”. Према његовој оцени, преглед бруталног сексуалног злостављања деце, идентификација и проналажење жртве најтежи је и најмучнији део истраге. „Циљ није само спречити дистрибуцију таквих материјала на Интернету, него и пронаћи жртве, па том делу истраге све полиције у свету приступају са великом пажњом”, указао је Јовановић и додао да је на снимцима, пре неколико година, идентификовано дете из Србије и да је то, за сада, једини случај. За преглед материјала, навео је, некада су потребни месеци, јер су снимци изузетно брутални и мучни, па их могу гледати само инспектори који су прошли посебне обуке за откривање жртава. „Треба обратити пажњу на све детаље, а првенствено на језик којим се говори и на боју коже, јер је то најлакши начин да се евентуално идентификује особа на снимку. Такође, треба водити рачуна и о предметима који се налазе у просторији, рекао је Јовановић. Инспектор, казао је, мора да запази, на пример, име дневног листа који се налази на столу, да ли календар на зиду има лого неке компаније, какве тетоваже имају особе на снимку, да ли се на прозору примећује одраз неке специфичне грађевине. „На тај начин се може географски лоцирати место на којем је настао снимак, а онда се путем Интерпола обавештава полиција те земље, која наставља истрагу”, прецизирао је Јовановић.

Дечија порнографија се путем Интернета дистрибуира „најтајнијим каналима”, а они који се тиме баве се понашају као наркодилери – веома су опрезни и раде у затвореним круговима. „Снимци се најчешће размењују и деле такозваним ’пир ту пир’ мрежама”, додао је Јовановић и нагласио да су у Србији случајеви растурања дечије порнографије на Интернету спорадични. Србија, како је оценио, није много популарно тржиште за дистрибуцију таквих садржаја, али ће тога, сматра Јовановић, првенствено због пораста броја корисника Интернета, бити све више.

Одговарајући на питање колико се особа у земљи бави растурањем дечије порнографије, Јовановић је казао да тачног податка нема и да страхује од, такозване црне бројке, јер је Интернет, са полицијског аспекта, тешко надгледати. „Постоји могућност да никада не сазнамо за неке особе које дистрибуирају такав материјал, зато је међународна сарадња кључ успеха у борби против те врсте компјутерског криминала”, нагласио је он.

Одељење за ВТК је успоставило добру сарадњу са свим највећим интернет провајдерима у Србији, без којих није могуће „приближити се” извршиоцу, додао је Јовановић, који тврди да на домаћим сајтовима нема публиковане дечије порнографије.

Растурање и поседовање дечије порнографије се у Србији квалификује као кривично дело за које је предвиђена максимална казна затвора до три године. „Казне су у складу са европским и светским стандардима, да не би било забуне – за педофиле, који су се сексуално иживљавали на детету санкције су далеко драстичније”, истакао је Јовановић.

Танјуг