Републички завод за здравствено осигурање покренуо је други поступак хитне набавке сочива неопходних за обављање операција катаракте ради корекције вида. Тендерски процес набавке сочива, који је био расписан у фебруару, застао је после жалбе једног од учесника конкурса Републичкој комисији за заштиту права понуђача и то на дан када је било заказано отварање понуда.У РЗЗО кажу да су предузели једино могуће решење по закону спроводећи хитну набавку, али напомињу да је она ограничена временским периодом од три месеца и да решава мали број случајева.

Проблеми са повременим набавкама сочива директно утичу на ток обављања операција катаракте, интервенцију на коју се у Србији у просеку чека минимум годину дана. Осим тога посао је неравномерно распоређен по здравственим установама, па тако негде има случајева да доктори изводе огроман бројоперација, а негде готово и неуђу у операциону салу правдајући се недостатком материјала и лошим условима за рад.

Зорица Марковић, уредница сајта „Здравоскоп”,каже да су грађани раније да не би дуго чекали на интервенцију ишли код приватника на операцију катаракте, али да сусада осиромашени. Наша саговорница истиче да су на сајту Републичкогзаводаза здравствено осигурање (РЗЗО)затекли веома дуге листе чекања за многе интервенције рецимо у Општој болници у Суботици.

– Обичан преглед за добијање наочара пацијентима се заказује за 2012. годину. Од многих пацијената тражи се да од оптичара донесу налаз компјутерски прегледаногока и измеренудиоптрију, јер, како кажу у болници, немају довољно прецизне инструменте за ту врсту прегледа, уз појашњење да се у офталмолошку опрему није улагало у последњих 20 до 30 година, па је данас у Суботици свака оптичарска радња боље опремљенија од офталмолошке амбуланте у болници. У суботичкој болници раде само четири офталмолога. Према нормативима требало би да раде четири лекара у примарној и седам у секундарној здравственој заштити – каже Марковићева.

На Војномедицинској академији годишње катаракту оперише до 4.000 болесника

Офталмолошка амбуланта требало би од опреме да има ултразвук, апарате за компјутерски преглед и одређивање диоптрије, компјутерско одређивање видног поља, додаје она, али – ништа од свега тога. Мали мобилни офталмоскоп за преглед очног дна, чија цена не прелази 300 евра, стар је неколико деценија и на издисају је. Без обзира на застарелост опреме, у првих седам месеци ове године офталмолози суботичке болнице прегледали су 8.500 пацијената, обављено је више од 300 операција, претежно катаракте, што је пре четири године био број операција на годишњем нивоу.

–У овој болници на операцију катаракте са уградњом меког сочива чека 326 пацијената, а за 175 операција је заказана за 2012. годину. На листи чекања за операцију катаракте са уградњом интраокуларног сочива чека још 16 пацијената, од којих ће само њих троје бити оперисано 2011, док ће 13 пацијената чекати 2012. годину – рекла је Марковићева.

У Клиничком центру Србије тренутно 3.660 пацијенатачека на операцију катаракте, које се заказују за септембар наредне године. План је, објашњава проф. др Иван Стефановић, директор Клинике за очне болести КЦС-а, да се ове године оперише 5.000 грађана. У току прошле године овде је оперисано 4.670 особа у оквиру одељења дневне хирургије, где су недавно модерно уређене операционе сале.

–Око 0,7 одсто становника има потребу за овом врстом интервенције, а код нас се шаљу пацијенти из целе Србије. У свим земљама се чека за операцију катаракте, нисмо ми изузетак. У Енглеској,на пример,држава плаћа интервенцију само на једном оку, а пацијент сам плаћа за друго. Ове операције пуно коштају. Само за набавку материјала по једној операцији треба издвојити 250 евра, аако је неко слеп на оба ока одмах се оперише. Операције се раде у пет универзитетских центара, али и у још 15 регионалних болница које имају све услове за модерну хирургију. Када би сви дали максимум, листе чекања не би постојале – сматра др Стефановић.

Пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, начелник Клинике за очне болести Војномедицинске академије, каже да у овој установи седам стручњака дневно обави од 25 до 35 операција катаракте, да годишње оперишу између 3.500 и 4.000 болесника, а да се интервенције заказују за октобар, новембар 2012. године.

–Убрзали смо рад последњих година и повећали број обављених интервенција, али не на уштрб квалитета рада. Сваке године се обољење открије код 35.000 људи, а у Србији се оперише њих 15.000. Има доста и младих људи код којих морају да се раде операције, али је много више старијих. Рецимо, пре неки дан сам оперисао деку од 98 година. Трудимо се да у континуитету набављамо материјал – рекао је др Вукосављевић.

Како сазнајемо у Клиничко-болничком центру „Звездара”, на операцију катаракте се чека од једне до две године, а они који не могу да чекају,имају могућност да у оквиру допунског рада дођу на операцију брзо, ако плате минимум 60.000 динара.

–Листе чекања се праве у зависности од тога када стигне материјал за операцију. Проблем постоји са набавком сочива – каже један од лекара из ове установе, који је желео да остане анониман.

Катаракта или мрена је замућење очног сочива проузроковано старењем, болешћу, микроталасним зрачењем или повредом. Интервенција траје само 15 минута, а стручњаци је углавном изводе подлокалноманестезијом, после чега пацијенти иду на кућно лечење.

Данијела Давидов-Кесар