Meni

Друштво

Награде за мајсторе оригамија и бонсаија

Ана Раџић, мајстор оригамија (Фото лична архива)

Док радни дан Београђанка Ана Раџић проводи као правник, у слободно време посвећена је прављењу цвећа, украсних кутија, честитки, самурајских капа, ждралова... од папира. Никада није била у Јапану, никада није узимала часове оригамија, али је у томе постала мајстор. То потврђује и признање које ће јој због доприноса у промоцији ове вештини данас званично уручити амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки. У разговору за „Политику” Ана Раџић се присетила свог првог сусрета са оригамијем:

– Као средњошколка била сам на једној журци и на орману приметила разне фигуре направљене од папира. Нису ме заинтересовале оне које су представљале животиње, већ разни геометријски облици. Друг, организатор тог дружења, показао ми је један једини пример који је знао и када сам дошла кући до јутра сам састављала папире по његовом упутству. То је моја прва непроспавана ноћ – сећа се Ана Раџић.

И данас од свих врста најдражи јој је „модуларни оригами”, односно прављење модела од више папира. Наравно, упозорава нас наша саговорница, маказе и лепак у овом послу нису дозвољене, али су логика, стрпљење и прецизност неопходни.

– Рецимо, тридесетак папирића треба спојити тако да настане додекаедар. Врло интересантни су ми и они модели који настају савијањем влажног папира, јер личе на право вајарско дело. Иначе папири од којих настаје дело морају да буду искључиво квадратног, правоугаоног или троугластог облика – открива нам Ана Раџић тајне ове јапанске вештине.

Њеном усавршавању умногоме је помогао интернет, као и склапању бројних пријатељства са мајсторима из Јапана које је упознала путем те глобалне мреже.

Поред Ане Раџић у Београд део Јапана уселио је и Александар Димитријевић, који ће такође данас добити признање. Код овог бонсаи мајстора буква, смрча, јапански јавор, украсна јабука, кинески брест... са свим својим карактеристикама расту, не у дворишту већ у саксији.

– Постоји раширена заблуда да је бонсаи нека специјална врста биљке која расте као патуљасто дрво, а из овога се родила још једна заблуда – да се бонсаи може посејати. Истина је да се бонсаи прави, односно обликује, од материјала који имамо на располагању – пише Димитријевић на својој интернет страници.

В. Аранђеловић
објављено: 18.01.2013.

Последњи коментари

Vlada  | 18/01/2013 11:15

Impresivno, dajte nam vise ovakvih tekstova. Unapred hvala.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније