Друштво

Накнада за родитеље деце с посебним потребама

Од априла 54 незапослена родитеља деце са сметњама у развоју, која испуњавају старосне услове за пензију, имају право на месечно примање од око 12.500 динара

Емилија Мандић (60) из Чачка, мајка Маје (34), рођене с тешком умном неразвијеношћу, иако има само 11 година радног стажа, од јуна прима накнаду у висини најниже пензије. У складу са новим Законом о социјалној заштити, који је ступио на снагу у априлу, незапослени родитељ детета са посебним потребама који брине о њему најмање 15 година и испуњава старосне услове за пензију, има право на доживотно месечно примање у висини најниже пензије у осигурању запослених.

– Када ми је дете имало само седам месеци напустила сам службу да бих се посветила неговању бебе. Надала сам се да ће јој бити боље и да ћу опет моћи да радим и да живим нормалније. Нажалост, то се није десило. Од када сам добила „пензију” осећам се много сигурније. Имам осећај као да неко почиње да брине о нама – истиче Емилија која сваког месеца прима око 12.500 динара.

Њен супруг Гаврило каже да им ова сума много значи, будући да им укупна дотадашња примања нису прелазила 28.000 динара.

– Можда је за некога овај износ мали, али нама је веома важан. Искрено, нисмо веровали да ће ова врста помоћи заживети – изричит је Гаврило Мандић.

У Министарству рада и социјалне политике објашњавају да право на посебну новчану накнаду у виду доживотног месечног новчаног примања у висини најниже пензије у осигурању запослених има незапослени родитељ детета са посебним потребама (отац или мајка), који није у радном односу, а испуњава старосне услове за пензију (60 година за жену и 65 за мушкарце). Важно је да корисник није остварио пензију и да најмање 15 година непосредно брине о детету које је корисник права на увећан додатак за негу и помоћ.

Од априла, када је усвојен нови Закон о социјалној заштити, до данас право на ову врсту социјалне пензије остварила су свега 54 родитеља. Сузана Пауновић, помоћник министра рада и социјалне политике, истиче да су свесни да је број корисника ове врсте месечног примања нереално мали и да је то резултат лоше информисаности потенцијалних корисника.

– Број људи који могу да остваре ову накнаду сигурно је много већи и свесни смо да многима није била доступна ова информација јер је реч о новом закону. Следеће године очекујемо повећано интересовање корисника и обезбеђена су средства у буџету за нове захтеве. У међувремену ћемо радити на што бољем представљању ове врсте социјалног давања – истиче наша саговорница.

Родитељи деце са посебним потребама с којима смо разговарали истичу да их забрињава чињеница да је за добијање ове својеврсне социјалне пензије неопходно да је дете корисник увећаног додатка за туђу негу и помоћ, до којег, како истичу, није лако доћи. Плаше се да се остварење нове „пензије” може претворити у Сизифов посао.

– Када предајете захтев за увећани додатак за негу и помоћ другог лица, највећи проблем је проћи лекарску комисију и скупити сва неопходна документа. Лекарска комисија поставља питања детету, а некада га поштено не прегледа. Уколико им дете одговори да зна како се зове, да је способно само да се обуче, да једе или да оде до тоалета, они му верују на реч и на основу тога одбијају захтеве. То је крајње неозбиљно – истиче Д. С., мајка девојке са посебним потребама, која се две године борила за добијање увећаног додатка за туђу негу и помоћ.

Према Закону о социјалној заштити, право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица има особа за коју је утврђено да има телесно оштећење од 100 одсто по једном основу или трајни органски поремећај неуролошког и психичког типа.

У Министарству рада и социјалне политике истичу да им свакодневно стижу десетине жалби одбијених који сматрају да имају право на увећани додатак за туђу негу и помоћ.

– Годишње добијамо око 3.000 жалби, а све замерке су упућене на рачун рада лекарских комисија које су под окриљем Министарства здравља. Све се више жале да лекари обраћају пажњу да ли наши корисници имају адекватну дијагнозу, а мање им је важно да ли је особа способна самостално да функционише. Јасно је да су људи незадовољни, али с друге стране комисије су претрпане неоправданим захтевима – објашњава Сузана Пауновић и додаје да право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица тренутно прима 32.148 корисника, који месечно добијају материјалну накнаду од око 20.000 динара.

Сви корисници који добијају месечну накнаду у висини најниже пензије задржаће право на увећану туђу негу и помоћ.

– Реч је о две врсте права, корисници месечне накнаде су родитељи, а увећане туђе неге њихова деца, и то ће тако и остати –  истиче наша саговорница и додаје да ново доживотно месечно примање које примају родитељи не може да се назове класичном пензијом и сигурно неће моћи да се наслеђује.

Јелена Попадић

-----------------------------------------------------------

Захтев надлежном центру за социјални рад

Како би родитељ детета са посебним потребама остварио месечну накнаду у висини најниже пензије, неопходно је да поднесе захтев надлежном центру за социјални рад, доказ из Фонда ПИО а да већ није остварио пензију, доказ о незапослености, потврду надлежног центра за социјални рад да непосредно брине о детету и фотокопију личне хране. Неопходан је и извод из матичне књиге рођених за дете и лекарско уверење о степену инвалидности детета.

објављено: 25.12.2011

Последњи коментари

Marina Tumbas | 26/12/2011 10:12

Pozdraljam inicijativu da se neko uopšte setio roditelja dece sa posebnim potrebama,ali mislim da je akcenat trebao da bude na uslovu od 15 godina čuvanja dateta a ne na starosnoj granici roditelja. Roditelji koji su se odgovorno poneli i zadržali dete u porodici zaslužuju da im neko prizna trud i rad bar posle 15 godina. U redu je da oni koji nemaju staž za penziju dobiju naknadu, oni koji imaju staž svakako će ostvariti pravo na svoju penziju i tim roditeljima niste uopšte pomogli. Roditelji čija su deca starija od 15 godina uglavnom imaju oko 40 godina života i više, a njihov broj nije veći od 33000, pa da li bi izdvajanje za ovu naknadu ugrozilo budžet republike,a sa druge strane roditelji bi imali osećaj da više nisu "kažnjeni jer se brinu o svojo deci".

Ana Kneža | 15/05/2012 17:10

Sramotan je zakon, i sramotno je to kako država brine sigurnosti porodice deteta sa smetnjama u razvoju. Imam sina od 8 godina sa teškoćama u razvoju, 12 godina radnog staža, 6 godina sam bila na bolovanju, radila godinu dana i sada sam na birou. Ako želim da moje dete i dalje napreduje ne mogu da idem da radim. Samohrana sam majka. Nisam samo ja u ovom problemu, ima nas koliko hoćeš. Od muke smo srećni kad nam pruže koricu suvog hleba. Za 25 godina ću imati 60 godina, i treba da budem srećna što ću dobiti minimalnu penziju. Pobogu! Ko donodi zakone i ko misli da je to u redu. Verujem da ovim ljudima mnogo znači i 12000, ali da li znate koliko ima dece sa smetnjama u razvoju koji žive na ivici siromaštva? A onda pričaju o deinstitucijalizaciji, preventivi institucijalizacije, zaštiti dece od siromaštva!!! Sve su to mrtva slova na papiru.
Dragi roditelji, ne radujte se ovakvim odlukama, nego dajte da vidimo da osiguramo budućnost naše dece!

Ana Kneža | 15/05/2012 17:14

Užasno me vređa ovaj deo zakona o socijalnoj zaštiti!