После правоснажних пресуда за злочине почињене на подручју Вуковара и Зворника, српско Тужилаштво за ратне злочине одлучило је да се позабави и ратнохушкачким „доприносом” појединих новинара и медија деведесетих година. Званично још нико није под истрагом, а да ли ће до тога доћи зависи шта покаже анализа текстова, телевизијских прилога која се тек ради, прикупљених материјала и мишљења правних и медијских експерата. Како на ове најаве тужилаштва гледају професионална новинарска удружења?

– То се поклапа са сталним интересовањем Независног удружења новинара Србије. НУНС је и настао 1994. године баш зато што се нисмо слагали са тадашњим начином рада који је новинарство претворио у потпуну политичку и ратну пропаганду, зависно од тога шта је тадашњи режим као наручилац тражио. Имамо потпуно исти став као и тужилаштво. Без обзира да ли ће то резултирати неким пресудама или не, после истраге поново ће се успоставити мерила професионалности која искључују било коју врсту пропаганде, посебно ратне – каже Јелка Јовановић, потпредседница НУНС-а.

Преиспитивање новинарских учинака после толико година носи и одређен ризик али „очигледно је да то није могло раније да се учини и због мањка политичке воље у владајућим структурама после 2000. године”

– Не мислим да је касно, то нас стално кочи јер и даље не знамо ко је новинар, а ко политички службеник. Чини ми се да ће се на овај начин бар донекле та питања рашчистити – наводи Јелка Јовановић уз напомену да многи који су у то време пресудно утицали на проблематичне медијске садржаје и даље опстају у новинарству, као рецимо Милорад Вучелић, својевремено утицајан човек РТС-а, који и данас има своје новине.

Није спорно да уколико би тужилаштво затражило неку помоћ, ово удружење би је пружило. Иначе, НУНС ће у свом гласилу „Досије ” обрадити управо тему колико су новинари и медији допринели ширењу мржње, па и ескалацији рата. Један од повода је деценија од бомбардовања РТС-а и погибије 16 запослених, а НУНС је уверен да, поред директора Драгољуба Милановића који је осуђен, има још одговорних који нису процесуирани.

Нино Брајовић, донедавни председник Удружења новинара Србије, подсећа да нигде на просторима бивше Југославије није вођен никакав поступак против људи из медија за деловање у време ратова, сем што је суд части УНС-а после 2000. године искључио осморицу својих чланова који су заузимали одговорна места у појединим медијским кућама. Реч је Драгољубу Милановићу, Милораду Комракову, Драгану Хаџи Антићу, Душану Чукићу, Горану Матићу, Зорану Јевђевићу, Ђорђу Мартићу и Живораду Ђорђевићу.

– Да ли је то довољно не знам, али урадили смо бар нешто у односу на оне за које се зна да су током деведесетих кршили професионалне стандарде – каже Брајовић који је лично скептичан око успеха иницијативе тужилаштва.

– Може се десити да истрага не дође до резултата или да не буде довољно спремности да у овој ствари иде до краја, а то би био најгори епилог. Ако тужилаштво хоће одговорност медија за подстрекивање на рат, онда је то широк дијапазон медија, укључујући и стране који су извештавале са ових простора. Временска дистанца од толико година је отежавајућа околност, али такав посао имао би смисла једино ако би се у обзир узела одговорност не само ТВ Београд, ТВ Загреб, ТВ Сарајево или ТВ Љубљана, него рецимо и Ројтерса – каже Брајовић.

Иако би на захтев суда или тужилаштва УНС био спреман да пружи податке, Брајовић сматра да „ новинарска удружења и новинари не треба да се добровољно јављају као сарадници судова, тужилаштва или државних органа” већ да се лично одазову ако их ти органи службено позову.

– Ми нисмо професионални истражитељи него професионални новинари, а све што смо видели, чули или сазнали треба да објавимо у медијима, а не да односимо у суд или тужилаштво – подсећа Брајовић.

М. Петрић