Брак је законом уређена заједница живота жене и мушкарца. Тако је прописано Уставом Србије и Породичним законом, а тако ће и остати када буде донет будући грађански законик. Иако је основни услов за склапање брака да партнери буду различитог пола, преднацрт овог законика увешће на мала врата ванбрачне заједнице између особа истог пола.

Уз напомену да „треба разматрати могућност увођења регистрације ванбрачних заједница”, писци преднацрта будућег законика предложили су одредбу која гласи: „Заједница живота лица истог пола уређује посебним законом.”

Тако ће се у пакету са геј заједницама уредити коначно и правни аспекти ванбрачне заједнице између особа различитог пола, које и дан данас, како се то правничким речником каже – не производе никаква имовинска и наследна права. У Србији је тешко извршити деобу заједничке имовине мушкарца и жене који су живели заједно, а нису били венчани. Осим тога, партнери данас немају право да наследе умрлог ванбрачног друга.

– Врло је важно уредити питање регистрације хетеросексуалних ванбрачних заједница. У Србији се сада ванбрачна заједница мушкарца и жене не региструје, него се накнадно доказује да је она постојала и тек, ако се то докаже, настају одређене правне последице које су врло сличне правним последицама брака. Једина разлика је у томе што код нас сада ванбрачна заједница не производи наследна права. Нема наслеђивања између ванбрачних партнера – објашњава за „Политику” др Гордана Ковачек-Станић, професор породичног права на Правном факултету у Новом Саду.

Регистрацијом ванбрачних заједница између жене и мушкарца, које се у највећем броју земаља воде при матичним службама општина, а у неким земљама и при судовима, невенчани партнери имали би имовинска и наследна права. Ванбрачна деца имају иста права као и брачна.

Када су у питању геј ванбрачне заједнице, наша саговорница сматра да у овом тренутку не треба законом предвидети могућност усвајања деце особама истог пола.

– Треба увести регистровање заједница особа истог пола, али само због регулисања имовинских односа, најпре обавезе издржавања после престанка заједнице и начина стварање заједничке имовине. Међутим, у данашњим околностима у Србији, сматрам да не треба предвидети могућност усвајања деце и могућност вештачке оплодње као начина да се добију деца у истополним ванбрачним заједницама – каже професорка Ковачек-Станић.

Др Марија Драшкић, судија Уставног суда Србије и професор породичног права на Правном факултету у Београду, сматра да је позитивно што се наше законодавство отворило према правном регулисању партнерских заједница.

– То је важно и за хетеросексуалне и за истополне ванбрачне заједнице – каже др Марија Драшкић.

Многе западне земље су ову област уредиле посебним законима.

– Србија још нема посебан закон, а оно са чим би требало почети су имовинска права. Евиденција ванбрачних заједница треба најпре да послужи лакшем доказивању постојања тих заједница, на основу чега ће партнери имати, на пример, право на стицање и деобу заједничке имовине, која је стечена за време трајања те заједнице, као и право на наслеђивање. Међутим, то ипак није брак, па ће питање усвајања деце свака држава уредити за себе. Неке државе дозвољавају приступ техникама вештачке оплодње, а неке не – каже проф. др Марија Драшкић.

Ипак, има и оних који сматрају да би регистровањем истополних ванбрачних заједница држава увела и неку врсту контроле над геј популацијом, односно да би имала какав-такав увид у број истополних ванбрачних заједница. Са друге стране, питање је да ли би се парови истог пола лако одлучивали да свој заједнички живот региструју у „матичне књиге невенчаних”.

Александра Петровић