Друштво

Настава српског није прилагођена мањинама

У школама у којима се настава слуша на мађарском све више ђака прелази у одељења на српском језику. – У Бујановцу, професори српског уче и албански језик

Ђа­ци­ма не­до­ста­ју го­вор­не ве­жбе, а у тек­сто­ви­ма, на при­мер, мно­го тур­ци­за­ма ко­је је по­треб­но об­ја­шња­ва­ти и срп­ској де­ци (Фото Д. Јевремовић)

У основним и средњим школама у којима се слуша настава на језицима националних мањина не недостају наставници српског језика, али је зато све мање ђака. Како су у мини-анкети „Политике” рекли директори неких школа и представници просветних власти, чињеница је да све више деце мађарске националности уписује одељења на српском језику јер им то више помаже у даљем животу и каријери.

Тако је прошлог месеца председник Националног савета Мађара Тамаш Корхец разговарао са министром просвете и науке Жарком Обрадовићем, о могућности да деца која се школују на мађарском језику уче српски језик по методама учења страног језика.

То би требало да им помогне да лакше савладају језик државе у којој живе јер по мишљењу наставника и ђака настава није прилагођена ученицима. Тако је у једном истраживању међу наставницима у основним и средњим школама у Суботици утврђено да ђацима недостају говорне вежбе, да уџбеници не одговарају потребама ученика и да је у текстовима, на пример, много турцизама које је потребно објашњавати и српској деци.

И у разговорима лидера војвођанских Мађара са републичким функционерима, управо је слабо познавање српског језика међу свршеним ученицима мађарске националности навођено као главна препрека у њиховом масовнијем ангажовању у државној администрацији, укључујући и полицију.

У Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице кажу да се у Војводини образовање и васпитање у основним школама одвија на шест језика – српском, мађарском, словачком, румунском, русинском и хрватском језику, као и двојезично – на српском и на неком од језика националних мањина. Изборна настава „матерњи језик са елементима националне културе” изводи се, поред наведених језика и на украјинском и на ромском језику и то у у 17 општина, односно 39 средњих школа.

Борислав Станичков, начелник школске управе Сомбор која обухвата седам општина у Севернобачком и Западнобачком округу, каже да су прошле године радили надзор у свих 108 школа, да ће то урадити и ове године и да је утврђено да је покривеност кадрова углавном добра.

– Недостатак наставника српског језика није изражен проблем. Оно што је примећено јесте да је све мање ђака који слушају наставу на мађарском језику, делом због миграције, али много више јер схватају да су им сужене могућности за запошљавање касније у животу и зато се доста деце уписује у српска одељења – каже Станичков.

Да постоји мањак деце недавно је потврдила и директорка Основне школе „Соња Маринковић” из Зрењанина Гизела Катона-Дебрецени, која је рекла да родитељи сматрају „да ће учењем на српском језику детету бити обезбеђена могућност разноврснијег избора у даљем школовању”.

Иако је било информација да у школама не језицима мањина недостаје наставника српског језика, на терену је стање, ипак, другачије јер подаци, барем за Војводину, говоре чак о вишку учитеља. Проблем постоји на југу Србије, где су потребни месеци да се попуни једно радно место.

У Министарству просвете су нам рекли да им није познато да постоји проблем са кадровима у школама у којима деца уче на језицима мањина и упутили нас на Националну службу за запошљавање, где су нам објаснили да постоји евиденција о укупном броју незапослених наставника и професора српског језика. Када је реч о VI степену стручне спреме, на евиденцији НСЗ-а налази се 63 наставника српског језика, као и 643 професора српског језика (VII степен стручне спреме).

– Ми сада имамо довољно наставника иако су они из Врања, а не Бујановца. Није толико проблем недостатак кадрова, колико то што по новом, морају да знају и српски и језик средине у којој предају. Наша три наставника су полагала испите и мислим да неће бити проблема – каже Иљми Ибрахими, директор гимназије и средње стручне школе „Сезаи Сурои” из Бујановца.

С. Гуцијан
објављено: 19.08.2011.

Последњи коментари

Раша . | 19/08/2011 17:15

Још давно,пре једно 45 година, расписан је конкурс за стоматолога у Старом Бечеју и поред одговарајуће стручне спреме тражено је и обавезно знање мађарског језика. То тад нисам сматрао битним те сам конкурисао и наравно одбијен јер не знам мађарски. А мађар, из тих крајева, је могао да конкурише у Београду,Аранђеловцу,Крагујевцу,Чачку, Краљеву, Нишу,Пироту, Лесковцу,Светозареву(Јагодини) и у другим местима а да му није тражено обавезно знање српског језика. Значи и тада је тога било,те не треба да нас чуди шта се све у међувремену догађало и што ће се,вероватно, догађати.

Kantafig KM | 22/08/2011 10:04

@Gastarbajter T Ne vidim razlog zbog čega ste se vi osjećli kao građanin drugog reda. I ja sam bila pripadnik manjine tamo gdje sam se školovala, svi smo učili srpski ili hrvatski jer nam je to maternji jezik i Hrvatima i Srbima i Muslimanima i nikada se nism osjećala građaninom drugog reda. Danas političari (a ne struka) prave neke nove jezike radi svoje promocije i tako izmišljaju probleme i tamo gdje ih nema i zavađaju narod. Nacionalne manjine ako se i u osnovnim, srednjim školama i na faksu školuju na maternjem, sužen im je izbor za zaposlenje. Zar im ne bi bilo bolje da pola predmeta imaju na maternjem a pola na jeziku većinskog naroda pa bi tako odlično savladali i jedan i drugi. Znanje ma kog stranog jezika je veliki plus za svakoga

Snezana M. | 30/08/2011 14:57

@Rasa. To je uvek tako bilo... Samo su se Srbima postavljali uslovi prilikom konkurisanja u opstinama sa mesovitim stanovnistvom. Ovo nece biti objavljeno, zar ne!?