Од почетка године, од када је Војномедицинска академија укључена у план мреже здравствених установа Србије, дошло је до великог притиска грађана Србије да одмах остваре право лечења у овој кући, каже у разговору за „Политику” генерал-мајор професор др Миодраг Јевтић, начелник ВМА. Он је нагласио да им се од 1. јануара до сада највише цивила обраћало због акутних стања из области абдоминалне хирургије, тешких повреда зглобова, обољења срца и плућа.

– Није урађена права процена потребе за упућивањем болесника на ВМА. Ипак су и наши капацитети ограничени. Ми имамо способности да лечимо најкомпликованије случајеве, па не треба код нас упућивати људи због безазлених обољења. Потешкоће смо имали и са Хитном помоћи, која је довозила пацијенте, после интервенција у становима и на улици, без претходне консултације с нама да ли у том тренутку имамо расположиве капацитете за њихов смештај. Довожени су нам људи без икаквих основних података, одговарајуће документације, имена и презимена, што знатно отежава праћење тока болести – објашњава професор др Јевтић.

Он је изразио очекивање да ће доћи до рационалнијег коришћења капацитета ВМА. То, према његовим речима, значи да многи грађани медицинску помоћ за лакше здравствене проблеме могу да потраже у домовима здравља или клиничко-болничким центрима, а да ова кућа буде посвећена најтеже оболелима.

Београђани сада могу да се лече у овој установи исто као у КЦС уз упут изабраног лекара, док грађани из унутрашњости могу да се информишу шта им је потребно код лекара-специјалисте или у надлежној филијали Републичког завода за здравствено осигурање. Уколико некоме треба урадити преглед скенером или магнетном резонанцом, то се може регулисати додатним упутом.

– Треба користити велико искуство и ауторитет ВМА. Уговором са Републичким заводом за здравствено осигурање предвиђено је да ми 40 одсто наших капацитета, односно 500 постеља, ставимо на располагање Министарству здравља у смислу коришћења наших дијагностичких процедура, амбулантних прегледа, лабораторија да би се на најбољи начин лечили људи. Сви случајеви који нису хитни упућују се у наш Дијагностичко-поликлинички центар који има могућности да за кратко време збрине пацијенте и одреди им терапију – каже наш саговорник.

У Војномедицинској академији сматрају да би било добро уколико би дошло до формирања јединственог кол-центра, путем којег би пацијентима било омогућено да у сваком тренутку, позивом одређеног броја телефона, могу да се распитају у којој болници у Београду има слободног места. Тако грађани више не би морали да лутају од једне до друге клинике и да тиме додатно себи угрожавају живот.

Професор др Јевтић објашњава да је природно и логично да кол-центар буде лоциран у централи Хитне помоћи града Београда, јер они најчешће допремају тешко оболеле, а ту су идеју подржали сви директори клиничко-болничких центара у престоници.

Први човек ВМА наглашава да војни осигураници, после укључивања ове куће у систем мрежа здравствених установа, ништа нису изгубили и да им ништа неће бити одузето. Он истиче да је ова академија њихова, да ту имају своје лекаре и да не би било лепо да стекну утисак да им је нешто ускраћено. 

– Војни осигураници су добили мотивисаније лекаре, бољу организацију служби, нову опрему и боље могућности за лечење у сваком тренутку. За нас је ово велики корак напред, јер смо до сада били екстериторијална болница у својој држави. Бавили смо се врхунском медицином, али то није било препознато. И поред тога из наше установе никад није враћен ниједан животно угрожен пацијент, јер нама није важна припадност нацији, раси или вери. Сви имају исти третман. Пре неколико дана примили смо Албанку из Приштине са дијагнозом акутне леукемије – нагласио је др Јевтић.

Иако је својевремено у медијима било речи да ће доћи до приватизације ове куће, први човек ВМА ту могућност одбацује. Он каже да је већ процењено да ова кућа није на продају, као и да је треба сачувати као национално добро и храм медицине.

Професор др Ђоко Максић, угледни интерниста-нефролог и начелник Сектора за лечење ВМА, каже да је у амбулантно-поликлиничкој служби ове установе у току прошле године збринуто пола милиона људи, а да је 30.000 пацијената боравило на некој од клиника.

– Обавили смо око 13.000 хируршких интервенција и највећи број болесника је био задовољан нашим услугама. Пацијенти су у просеку лежали на одељењима 9,6 дана. Анализе урађене у нашој кући и референтној лабораторији признају се у свим здравственим установама – истакао је професор др Максић.