I dalje se ne zna ko će eventualno i u kolikom novčanom iznosu platiti nadoknadu štete posle raskida ugovora o daljem uvozu vakcina protiv pandemijskog gripa. U izjavi za „Politiku”, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Svetlana Vukajlović, objašnjava da je Fond postupio po zaključcima Vlade Srbije. Sada je, kaže ona, ostalo da „Jugohemija” i „Novartis” utanače detalje raskida ugovora do kraja.

Iz „Jugohemije” su za naš list takođe dali samo kratko pojašnjenje da novih informacija nema, da se razgovori sa proizvođačem nastavljaju, a da bi svako objavljivanje detalja moglo da bude kontraproduktivno.

Direktorka Fonda je, međutim, podsetila da Srbija nije jedina zemlja koja je donela ovakvu odluku – mnoge države su prekinule preuzimanje polovine naručenih doza vakcine, a mi smo preuzeli trećinu ugovorenih doza, tačnije 855.700 komada.

Drugo pitanje koje se nameće jeste šta će se dogoditi ako uvezene vakcine protiv gripa ne budu utrošene i ako budu morale da budu uništene. Svetlana Vukajlović objašnjava da to nije posao Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, a u Institutu za virusologiju „Torlak” tvrde da ne postoji nikakav razlog da se to ne uradi u Srbiji, onako kako se do sada radilo sa svim neutrošenim količinama i vrstama vakcina.

Direktor Instituta za virusologiju i imunologiju „Torlak”, dr Ranko Dakić, za „Politiku” kaže kako u ovoj ustanovi postoji vrlo precizan postupak, apsolutno u skladu sa svim propisima, bezbednog uništavanja vakcina. Navodne priče da je ove vakcine moraju uništiti na temperaturi od 1.000 stepeni Celzijusa, naš sagovornik naziva besmislenim.

Ni prethodnih godina nisu bile utrošene sve vakcine protiv sezonskog gripa, pa su velike doze bacane, odnosno uništavane. U javnosti se pominje mogući izvoz neutrošenih vakcina u Austriju, gde bi, kao medicinski otpad bile uništene po posebnoj proceduri, ali bi to naravno, Srbiju koštalo još para.

– Sve viškove vakcina, ne samo one protiv gripa, uništavamo tako što ih izlažemo povećanoj temperaturi i povećanom pritisku, sameljemo u mašini koju imamo i zatim ih distribuiramo kao komunalni otpad. Mi to radimo kontinuirano. Ako je neko u međuvremenu smislio nove propise, onda smo se ogrešili o nove propise. Ranije se drugačije radilo: neutrošene ampule su se isto izlagale povišenoj temperaturi i pritisku, a zatim se staklena ambalaža mehanički uništavala – objašnjava dr Dakić.

Direktor „Torlaka” podseća da od svake serije vakcina ostane neutrošeno – nekada 50, nekada sto, nekada hiljadu ampula – jer svakome je jasno da se nikada ne može tačno utrošiti količina koja se proizvede.

– Kad je reč o sada aktuelnim vakcinama protiv novog gripa, to su neuporedivo manje količine od onih koje imamo kada nam ostane neiskorišćena vakcina protiv tetanusa ili be-se-že vakcina... Uvezene vakcine protiv gripa koje bi ostale u ovom slučaju su smešne – i po volumenu i po količini stakla. Ovo pitanje ne zaslužuje pažnju, to je najobičnija rutina – kaže direktor „Torlaka”

Dr Dakić ističe da medicinski materijal koji se izveze i uništi po kilogramu medicinskog otpada košta od 1,5 do šest evra, zavisno od vrste materijala.

– Zaista ne vidim zašto bi sada ulazili u neki izvoz, ako smo se u uništavanju neiskorišćenih vakcina na „Torlaku” držali procedure za koju su sami stranci rekli da je ispravna. Nagoveštaje i prigovore da to ne možemo da činimo, doživljavam kao neku novu vrstu pritiska i obračuna sa našom kućom – kaže na kraju direktor „Torlaka”.

Epidemiolozi, međutim, smatraju da je još rano govoriti o viškovima vakcine i njenom uništavanju. Prvo, jer u svakom času Srbija je obavezna da ima rezervu od 300.000 vakcina, a do juče su vakcinisane 144.043 osobe. Kada bi vakcinacija sada prestala da se sprovodi, ostalo bi manje od 400.000 neiskorišćenih doza , ali članovi Radne grupe za pandemiju podsećaju da se imunizacija stanovništva nastavlja i tokom februara i marta, kada se po najavama stručnjaka može očekivati novi talas obolevanja od virusa H1N1.