И даље се не зна ко ће евентуално и у коликом новчаном износу платити надокнаду штете после раскида уговора о даљем увозу вакцина против пандемијског грипа. У изјави за „Политику”, директорка Републичког завода за здравствено осигурање, Светлана Вукајловић, објашњава да је Фонд поступио по закључцима Владе Србије. Сада је, каже она, остало да „Југохемија” и „Новартис” утаначе детаље раскида уговора до краја.

Из „Југохемије” су за наш лист такође дали само кратко појашњење да нових информација нема, да се разговори са произвођачем настављају, а да би свако објављивање детаља могло да буде контрапродуктивно.

Директорка Фонда је, међутим, подсетила да Србија није једина земља која је донела овакву одлуку – многе државе су прекинуле преузимање половине наручених доза вакцине, а ми смо преузели трећину уговорених доза, тачније 855.700 комада.

Друго питање које се намеће јесте шта ће се догодити ако увезене вакцине против грипа не буду утрошене и ако буду морале да буду уништене. Светлана Вукајловић објашњава да то није посао Републичког фонда здравственог осигурања, а у Институту за вирусологију „Торлак” тврде да не постоји никакав разлог да се то не уради у Србији, онако како се до сада радило са свим неутрошеним количинама и врстама вакцина.

Директор Института за вирусологију и имунологију „Торлак”, др Ранко Дакић, за „Политику” каже како у овој установи постоји врло прецизан поступак, апсолутно у складу са свим прописима, безбедног уништавања вакцина. Наводне приче да је ове вакцине морају уништити на температури од 1.000 степени Целзијуса, наш саговорник назива бесмисленим.

Ни претходних година нису биле утрошене све вакцине против сезонског грипа, па су велике дозе бацане, односно уништаване. У јавности се помиње могући извоз неутрошених вакцина у Аустрију, где би, као медицински отпад биле уништене по посебној процедури, али би то наравно, Србију коштало још пара.

– Све вишкове вакцина, не само оне против грипа, уништавамо тако што их излажемо повећаној температури и повећаном притиску, самељемо у машини коју имамо и затим их дистрибуирамо као комунални отпад. Ми то радимо континуирано. Ако је неко у међувремену смислио нове прописе, онда смо се огрешили о нове прописе. Раније се другачије радило: неутрошене ампуле су се исто излагале повишеној температури и притиску, а затим се стаклена амбалажа механички уништавала – објашњава др Дакић.

Директор „Торлака” подсећа да од сваке серије вакцина остане неутрошено – некада 50, некада сто, некада хиљаду ампула – јер свакоме је јасно да се никада не може тачно утрошити количина која се произведе.

– Кад је реч о сада актуелним вакцинама против новог грипа, то су неупоредиво мање количине од оних које имамо када нам остане неискоришћена вакцина против тетануса или бе-се-же вакцина... Увезене вакцине против грипа које би остале у овом случају су смешне – и по волумену и по количини стакла. Ово питање не заслужује пажњу, то је најобичнија рутина – каже директор „Торлака”

Др Дакић истиче да медицински материјал који се извезе и уништи по килограму медицинског отпада кошта од 1,5 до шест евра, зависно од врсте материјала.

– Заиста не видим зашто би сада улазили у неки извоз, ако смо се у уништавању неискоришћених вакцина на „Торлаку” држали процедуре за коју су сами странци рекли да је исправна. Наговештаје и приговоре да то не можемо да чинимо, доживљавам као неку нову врсту притиска и обрачуна са нашом кућом – каже на крају директор „Торлака”.

Епидемиолози, међутим, сматрају да је још рано говорити о вишковима вакцине и њеном уништавању. Прво, јер у сваком часу Србија је обавезна да има резерву од 300.000 вакцина, а до јуче су вакцинисане 144.043 особе. Када би вакцинација сада престала да се спроводи, остало би мање од 400.000 неискоришћених доза , али чланови Радне групе за пандемију подсећају да се имунизација становништва наставља и током фебруара и марта, када се по најавама стручњака може очекивати нови талас оболевања од вируса H1N1.