Неизвесна обнова клиничких центара

Када ће тачно почети реконструкције четири клиничка центра у Србији, колико би радови могли да трају и када ће, после седам година причања о томе, пацијенти моћи да се лече у савременим објектима – и даље није познато. Министарка здравља професор др Славица Ђукић-Дејановић рекла је у разговору за наш лист да је било ноншалантности у послу са преуређењем болница у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, као и да се најдаље одмакло са пројектима реконструкције у Нишу, због чега ће радови најпре кренути у тој установи. „Политика” је, подсећамо, недавно објавила да ће обнова болнице у Нишу почети у јуну, како су нам тада надлежни говорили. Покушали смо јуче да проверимо ову информацију у Клиничком центру Ниш, али надлежни нису били доступни. Када ће бити уређена највећа здравствена установа на Балкану – Клинички центар Србије, нико са сигурношћу у овом тренутку не може да каже.

Професор др Момчило Бабић, директор Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), сматра да је у сваком случају неопходно направити реорганизацију и да приоритет мора да буде изградња Клиничког центра у Београду, а не оних у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

– Искуства из наших филијала говоре о томе да се и у Нишу, Крагујевцу или у Новом Саду траже упути за Београд, а још немамо ниједан захтев за упућивањем пацијената у ове центре. Према томе, приоритет мора да буде Клинички центар Србије, где је и највећа концентрација пацијената из свих крајева – истакао је др Бабић.

Како истиче професор др Миљко Ристић, директор КЦС-а, и да сутра неко жели у овој кући да започне радове то не може да учини јер још није завршена пројектна документација за реконструкцију.

– Ми немамо ништа против да ако је за Клинички центар у Нишу урађена документација, тамо започну радови. Можда би КЦС требало да буде први на листи приоритета, али пројектна документација биће завршена тек у августу. Оно што знамо јесте да ће КЦС имати две куле. Италијански пројектанти су нам на једном састанку рекли да би то могло да буде готово за 39 месеци и да се разрађују детаљи. Опремање установе је посебна ставка и када се реконструкција буде привела крају видећемо колико је намештаја и апарата тачно потребно, за шта је неопходно пронаћи додатни новац – рекао је др Ристић.

Стручњаци истичу да није у реду што јавности ни после седам година нису јасни детаљи реконструкција центара, као и зашто се цела прича држи у тајности.

Миро Урошевић, архитекта који је пројектовао здравствене објекте у неколико земаља у Европи, сматра да су пројекти неупотребљиви и да би можда требало да будемо срећни што се још није почело са градњом.  

– Ако би се реализовали овакви планови – никада неће бити завршене реконструкције, јер неће бити довољно средстава за све планирано, а ако пројекти икада буду завршени мораће да се почне са новим санацијама. По изјави министарке здравља, до сада је утрошено око 10 милиона евра, а о остатку новца она говори да је у банци и да се тамо држи без камате. За кредит који није искоришћен не може се добити камата, већ после одобреног периода мировања, мислим од пет година, а држава Србија већ мора да отплаћује тај кредит са главницом и каматама. То по мојој процени износи 10 милиона евра на годишњем нивоу – истакао је Урошевић.

Наш саговорник сматра да се у сам пројекат санације и проширења клиничких центара улази потпуно неспремно, јер није направљен ни регионални план српског здравства. Крајње је време да реагује јавни тужилац, каже он, и да се утврди на који су се начин трошиле паре из кредита, јер јавности нису доступни обрачуни утрошених средстава.

– Под слоганом „Не знамо шта хоћемо али то хоћемо одмах”, министарство је приступило расписивању тендера за избор пројектаната по систему који у Европи уопште није познат. Министарство здравља је наручило пројекат чији садржај, обим и квалитет радова не зна, јер није постојао архитектонски конкурс на коме би многи учесници предложили своја решења. Мислим да треба стопирати све пројекте и израчунати колико у Србији треба да се уложи у здравство да би се оно подигло на прихватљив ниво – нагласио је Урошевић.

------------------------------------------------

Милисављевић: Нанета штета грађанима

Професор др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије, каже да није сагласан са министарком да је овде реч о „ноншалантности”, већ да је нанета велика штета грађанима Србије и да је он затражио кривичну одговорност за оне који су потрошили 10 милиона евра.

– Грађани се не лече у реконструисаним центрима због неквалитетних кадрова који нису знали да раде свој посао. А то неодговорно пословање улази у домен кривичне одговорности, јер су неки злоупотребили положај. С друге стране, мислим да је неодговорна изјава директорa РФЗО да најпре треба преуредити КЦС, јер су сви грађани једнаки па и они који живе на југоистоку Србије заслужују једнаку здравствену заштиту – истакао је др Милисављевић.