Сремска Каменица – Штићеник Дечјег села у Сремској Каменици, малолетни С. М. (17) осумњичен је да је прексиноћ убио куварицу Светлану Зорић (34) из Новог Сада, запослену у овој установи за децу без родитељског старања. Младић је жени нанео више убода кухињским ножем, а ово је први такав злочин од оснивања Дечјег села пре три и по деценије. Малолетник је био један од најпримеренијих у селу штићеника, што је такође важило и за Зорићеву као радницу, због чега су шок и неверица у Сремској Каменици још већи.

Злочин се догодио око 19 часова, после вечере, коју су С. М. и васпитачица Светлана Вукосављевић преузели из централне кухиње и однели у кућу број 1 где је малолетник живео са још неколико чланова заједнице. Зашто се вратио у кухињу, и шта се догодило између њега и куварице са којом је до тада био у добрим односима, још је непознато. На поду, поред тела, остао је оштар кухињски нож са сечивом дугим чак 26 центиметара, а малолетник је сам пријавио злочин.

– Васпитачица Светлана га је видела да стоји пред вратима своје куће, са крвавим рукама. Упитала га је шта се догодило, да ли се негде повредио, а он је одговорио да је убио куварицу. Одмах ме је о томе обавестила, а убрзо је стигла полиција. У том кратком периоду, младић није рекао ништа што би могло указати на мотив овог страшног догађаја – каже за наш лист заменик директора Дечјег села Видоје Радуловић.

У Дечјем селу С. М. је боравио од 2001. године, овде су и његова старија браћа – Слободан М. и Споменко М. Најстарији Слободан је студент треће године Природно-математичког факултета у Новом Саду и живи у једном од станова које установа има у граду. Споменко је такође завршио средњу школу, али је још у Дечјем селу, а малолетни С. М. је редован ђак Машинске школе. За десет дана треба да постане пунолетан.

– Са просеком 4,00 завршио је разред, нико се на њега никада није пожалио. То исто вече је, кажу, помагао да се оперу судови. Одрастао сам овде, па сам познавао добро и Светлану Зорић, такође у сваком погледу дивну жену – прича Слободан, кога смо јуче затекли у Дечијем селу.

Браћа су стигла у Сремску Камницу из села Платичева, пошто им је отац умро, а мајка се преудала. Очух их је толико физички малтретирао да је Слободан, тада деветогодишњи дечак напокон смогао снаге да оде у Руму и социјалним радницима каже: „Морате нас спасти”. Мајку су од тада ретко виђали, а брзо су се уклопили у нову средину.

– Страховали смо од саобраћајних несрећа, дроге, трговине људима, лопова, крађа, па и лепих девојака, али никада нисмо помишљали да нас ово може задесити. А догодило се од дечака кога би свако пожелео да има кући. Са друге стране, Светлана је силно желела да ради у Дечјем селу, била је у једном периоду ангажована на одређено време, а стални посао је добила пре две године. Није знала да каже нећу или не могу – истиче директорка установе Бранислава Балабан.

Дечје село брине о 136 штићеника од седам до 21 године, од којих 109 живи у 12 кућа у парку у Сремској Каменици, а 27 старијег узраста у становима у граду. На укупно девет локација налази се 24 објекта, а запослених је свега 56, који су ангажовани 24 сата свих 365 дана у години. Дечије село основано је 1975. године на 3,5 хектара зелене површине, по угледу на сличне установе у свету, а отворила га је Јованка Броз. Централа села, са пансионима, отвореним амфитеатром и спортским теренима, налази се у Сремској Каменици, док су Омладински дом и куће на пола пута у Новом Саду.

---------------------------------------------------------------------

Фасциниран хорор филмовима

Малолетни С. М. коме је истражни судија Вишег суда у Новом Саду Мирослав Алимпић одредио притвор био је фасциниран хорор филмовима и негативним јунацима, сазнали смо у Дечјем селу. У установи кажу да се ТВ апарати централно гасе у 23 часа, али да деци нису ускраћивали компјутере, це-де плејере и приступ друштвеним интернет мрежама.

Нико неће у кућу у којој је становао осумњичени

Савета Јокмановић, психолог у Дечјем селу још од 1984. године, каже да је трагичан догађај успаничио осталу децу, која су тражила да ноћ проведу са себи емоционално најближим друговима, а две куће, које су повезане и где је становао штићеник С. М., остале су потпуно празне.