Друштвo ,,Свети Сава”, као најстарије активно удружење грађана у Србији, које слави 125 година постојања, ових дана је указало на ,,непримерен однос према земним остацима Николе Тесле, најславнијег Србина новог доба”, и позвало удружења грађана, институције науке, културе и уметности у Србији и све Србе у земљи и расејању ,,да с љубављу према њему и дивљењем према свему што је овај геније нашег рода учинио за цео свет”, подрже њихов захтев ,,да власт Београда и Србије, коначно и неопозиво, дозволи да и овај покојник буде сахрањен”, те да 2012. буде ,,година у којој ће овај народ и ова држава коначно наћи мир пепелу Теслином”.

,,Опело које је 12. јануара 1943. године”, подсећа се у саопштењу друштва, ,,у цркви Светог Јована Богослова на Менхетну, у Њујорку, почео бискуп Менинг на енглеском, наставио је на српском језику прота Душан Шуклетовић, старешина храма Светог Саве у њујоршкој парохији. Парастос Николи Тесли, и на српској земљи, и на српском језику, био је у Саборној цркви у Београду, 23. јануара 2006. године, поводом 150 година од рођења великог научника”.

У мају те године, подсећа Друштво ,,Свети Сава”, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве подржао је иницијативу ,,више српских владика да се урна са прахом српског научника сахрани испред Храма Светог Саве на Врачару, као што су Вук и Доситеј сахрањени испред Саборне цркве, али је градска власт одбила да изда потребну дозволу”.

,,Пет година после тога одлучили смо да иницијативу српских владика преточимо у захтев, јер – као што сви људи имају једнако право на живот, тако сви људи имају и једнако право на сахрану. Не смемо и нећемо дозволити да тог права буде лишен само Никола Тесла.”

Музеј није гробно место. Пепео Николе Тесле није музејски експонат.

На врачарском платоу, на месту где је Синан-паша спалио мошти Светог Саве с намером да заплаши народ српски и отме га од вере православне, на месту где смо с љубављу и вером подигли наш највећи храм светосавски, видимо и место вечном починку Николе Тесле. Да род и народ знају где му је гроб!” наводи се на крају обраћања Друштва ,,Свети Сава”.