Zaštitnik građana Saša Janković, na čiji predlog je Ustavni sud Srbije u oktobru pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti izmenjenog i dopunjenog Zakona o javnom informisanju, uputio je tom sudu i dodatnu dokumentaciju. Reč je o analizi ustavnosti tog zakona koju je za potrebe Udruženja novinara Srbije sačinila advokatska kancelarija „Kovington i Berling” iz Vašingtona.

– Postupak dozvoljava da sve što doprinosi pravilnoj i potpunoj oceni suda i može biti od koristi, u svakom momentu može da se uputi sudu. Smatrajući da ova analiza sadrži argumente i sa stanovišta međunarodnog prava, a koju USS treba da ima u vidu prilikom odlučivanja, mislim da Ustavni sud treba da bude upoznat sa tom analizom. Reč je o dodatnim argumentima sa stanovišta međunarodnog prava i presuda Evropskog suda za ljudska prava. Ti argumenti praktično potvrđuju osnovanost sumnji da je Zakon o javnom informisanju u jednom svom delu protivan Ustavu – kaže Janković.

Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a, podseća da je pomenuta američka kancelarija, specijalizovana za medijsko pravo, na zahtev tog udruženja već krajem jula analizirala tada predložene izmene Zakona o javnom informisanju i ocenila ih negativno. Za razliku od prve, koja je više usmerena na međunarodne standarde, druga analiza je usvojena zakonska rešenja upoređivala sa ustavnim odredbama. UNS je mogao i sam da podnese inicijativu Ustavnom sudu, ali po rečima Brajovića, to nije učinjeno da se postupak ne bi prolongirao, pa su novi nalazi dostavljeni ombudsmanu.

Osim što generalno ocenjuju da su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju suprotne Ustavu i važećem međunarodnom pravu, američki advokati u analizi navode i konkretne zamerke. Za odredbu koja propisuje obavezu da se mediji registruju kažu da je „suprotna Ustavu Srbije i primarnom međunarodnom pravu”, dok je „obustava distribucije javnog glasila u celosti suprotna članu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima”.

Ova kancelarija protivustavnom smatra i odredbu člana 14. a izmenjenog zakona i tvrdi da protivustavno zadire u sferu pravosuđa, jer propisuje da sudovi izriču privremenu meru zabrane glasila samo na osnovu procene tužioca. Autori ovog nalaza naglašavaju da se „sudovima ne ostavlja nikakvo diskreciono pravo da odluče da li je neka privremena mera zabrane zakonita ili opravdana”. Osim toga kažu da je i sama definicija javnog glasila po ovom zakonu nejasna, kao i da ovakav zakon državi omogućuje cenzuru.

Ustavni sud Srbije u oktobru je razmatrao predlog ombudsmana i prispele inicijative kojima se, kako je primetila sudija izvestilac Vesna Ilić-Prelić, osporavaju uglavnom iste odredbe zakona uz istovetnu argumentaciju. Odredba po kojoj domaća i strana fizička lica, kao i strana pravna lica ne mogu biti osnivači javnih glasila, po navodima zaštitnika građana, kosi se sa ustavnom odredbom kojom se jamči sloboda medija i pravo da svako ima slobodu da osniva novine i druga sredstva javnog informisanja. Novouvedena obaveza upisa u javni registar glasila može „biti posredno ograničenje slobode medija”. Povodom predloga i inicijativa, USS je zatražio odgovor parlamenta. Narodna skupština je dostavila traženi odgovor u kojem se navodi da u Zakonu o javnom informisanju nema neustavnih delova.

Svu dokumentaciju koja bude dostavljena uz predmet, a od značaja je za odlučivanje, sud će uzeti u razmatranje. Kako je Narodna skupština u međuvremenu dostavila odgovor na zahtev suda i pošto je reč o prioritetnom predmetu u radu, Ustavni sud će u skladu sa propisanom procedurom nastaviti postupak razmatranja i odlučivanja početkom naredne godine – najavljuju iz USS.

M. Petrić