Заштитник грађана Саша Јанковић, на чији предлог је Уставни суд Србије у октобру покренуо поступак за оцену уставности измењеног и допуњеног Закона о јавном информисању, упутио је том суду и додатну документацију. Реч је о анализи уставности тог закона коју је за потребе Удружења новинара Србије сачинила адвокатска канцеларија „Ковингтон и Берлинг” из Вашингтона.

– Поступак дозвољава да све што доприноси правилној и потпуној оцени суда и може бити од користи, у сваком моменту може да се упути суду. Сматрајући да ова анализа садржи аргументе и са становишта међународног права, а коју УСС треба да има у виду приликом одлучивања, мислим да Уставни суд треба да буде упознат са том анализом. Реч је о додатним аргументима са становишта међународног права и пресуда Европског суда за људска права. Ти аргументи практично потврђују основаност сумњи да је Закон о јавном информисању у једном свом делу противан Уставу – каже Јанковић.

Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а, подсећа да је поменута америчка канцеларија, специјализована за медијско право, на захтев тог удружења већ крајем јула анализирала тада предложене измене Закона о јавном информисању и оценила их негативно. За разлику од прве, која је више усмерена на међународне стандарде, друга анализа је усвојена законска решења упоређивала са уставним одредбама. УНС је могао и сам да поднесе иницијативу Уставном суду, али по речима Брајовића, то није учињено да се поступак не би пролонгирао, па су нови налази достављени омбудсману.

Осим што генерално оцењују да су измене и допуне Закона о јавном информисању супротне Уставу и важећем међународном праву, амерички адвокати у анализи наводе и конкретне замерке. За одредбу која прописује обавезу да се медији региструју кажу да је „супротна Уставу Србије и примарном међународном праву”, док је „обустава дистрибуције јавног гласила у целости супротна члану 10. Европске конвенције о људским правима”.

Ова канцеларија противуставном сматра и одредбу члана 14. а измењеног закона и тврди да противуставно задире у сферу правосуђа, јер прописује да судови изричу привремену меру забране гласила само на основу процене тужиоца. Аутори овог налаза наглашавају да се „судовима не оставља никакво дискреционо право да одлуче да ли је нека привремена мера забране законита или оправдана”. Осим тога кажу да је и сама дефиниција јавног гласила по овом закону нејасна, као и да овакав закон држави омогућује цензуру.

Уставни суд Србије у октобру је разматрао предлог омбудсмана и приспеле иницијативе којима се, како је приметила судија известилац Весна Илић-Прелић, оспоравају углавном исте одредбе закона уз истоветну аргументацију. Одредба по којој домаћа и страна физичка лица, као и страна правна лица не могу бити оснивачи јавних гласила, по наводима заштитника грађана, коси се са уставном одредбом којом се јамчи слобода медија и право да свако има слободу да оснива новине и друга средства јавног информисања. Новоуведена обавеза уписа у јавни регистар гласила може „бити посредно ограничење слободе медија”. Поводом предлога и иницијатива, УСС је затражио одговор парламента. Народна скупштина је доставила тражени одговор у којем се наводи да у Закону о јавном информисању нема неуставних делова.

Сву документацију која буде достављена уз предмет, а од значаја је за одлучивање, суд ће узети у разматрање. Како је Народна скупштина у међувремену доставила одговор на захтев суда и пошто је реч о приоритетном предмету у раду, Уставни суд ће у складу са прописаном процедуром наставити поступак разматрања и одлучивања почетком наредне године – најављују из УСС.

М. Петрић