Два до четири килограма вишка телесне тежине биће просечна „цена” уживања у ђаконијама са новогодишње трпезe – а чека нас још и празновање Божића и неколико слава. Без обзира на економске и остале кризе, познато је да је јануар код Срба месец када се највише слави и – једе.

– На крају јануара код неких особа, нажалост буде и четири, пет килограма вишка. Два, до два и по килограма вишка лекари сматрају малом варијацијом у телесној тежини и у наредне две недеље овај вишак може релативно лако да се изгуби. Да бисмо то постигли, довољно је своју исхрану довести у ред. Највећи проблем са претераним уносом хране је што најчешће не једемо само један дан, само за новогодишњу вечеру или божићни ручак, већ се прекомерно једе данима – каже за „Политику” професор Медицинског факултета, др Јагода Јорга, специјалиста за исхрану.

Због оваквих празничних неумерености у јелу, по речима наше саговорнице, настају два проблема.

– Прво, људи се излажу ризику од акутног запаљења панкреаса због уноса огромних количина масти одједном. То се догађа, на пример, код оних који посте, а за божићни ручак унесу одједном велику количину масти, а претходно већ имају проблем са вишком масноћа, пре свега триглицерида у крви. То панкреас може тако оптеретити да дође до акутног отказивања, што је врло опасно стање. Други озбиљан изазов за организам је преобилан оброк, а то се догађа ако почнемо да једемо од ручка и не стајемо до касно у ноћ. Вишак од 200 до 300, па чак и до 500 калорија у краћем периоду организам ће успети да издржи и распореди, да не „сложи” у крвне судове… Неумерене гозбе, међутим, не може лако да савлада. Посебно опасне су масноће, које наш народ популарно назива „прагње”– комбинација прасећег и јагњећег печења. Иначе, један празнични ручак обично садржи од 3.000 до 5.000 калорија – наводи докторка Јорга.

Многи читаоци ће приговорити да оваквим саветима народу узимамо оно мало задовољства које још налази у доброј храни и празничним дружењима. Међутим, проблем са неумереним трпезама је, по мишљењу наше саговорнице, великим делом резултат нашег менталитета и филозофије празновања.

– Храна постаје једини заједнички именитељ дружења. Гласна музика, обиље хране и пуно алкохола тешко да се могу сматрати уживањем, јер ту се изгуби личност човека. То је изолација и усамљивање. У богатијим земљама, ипак, није тако. Тамо међу људима важе друга задовољства и интересовања. Постоји теорија да имамо један једини центар за задовољства. Можете да га задовољите са превише хране и пића, али можете га попунити и причом, разменом емоција и мишљења, музиком на концерту, читањем књига… Тада нећете имати тако велику потребу за храном – сматра докторка Јорга.

На питање шта избацити са наших трпеза ових јануарских дана, наша саговорница је изричита: Ништа!

– Није суштина у врсти хране, него у количинама. Само не треба јести цео дан. Људи „умиру” од досаде, стално завирују у фрижидер, порције су огромне, обиље хране… То је проблем. Нема потребе да се једе више од хране која стане на један тањир, више од два парчета пите, једног до два парчета торте или једне до две чаше вина. Мој савет је да се једе у оквиру редовних оброка и онога што су уобичајене порције – каже професорка Јагода Јорга.