Крагујевац – Током деведесетих, све до 2000. године, оружје је стизало до страних купаца често и илегалним каналима, преко посредничких фирми. Од демократских промена у земљи, када је Србија решила да постане солидан партнер у међународној заједници, власти су морале да прихвате и светске стандарде пословања, односно да испоштују бројне процедуре, пре свега када је реч о извозним аранжманима.

Оружје је у том смислу добило посебан третман, третман робе са политичким предзнаком. Интереси великих сила, односно њихових компанија које се баве трговином оружјем, пресликавали су се и на ситуацију у српским фабрикама наменске индустрије. Оне су све више стењале под теретом конкуренције, али и под политичким притисцима, који су из године у годину успоравали извоз у земље које су словиле за традиционалне купце српске муниције, аутоматских пушака, карабина, пиштоља, митраљеза...

Оног тренутка када Министарство одбране и Војска Србије више нису могли да прихвате и плате наоружање произведено у погонима фабрика насталих на темељима велике Југославије појавили су се и први проблеми. Плате су почеле да касне, инвестиција у нову опрему више није било, производња је постајала тежа и скупља, а дугови према добављачима репроматеријала су расли.

Управо у таквој ситуацији ових дана затичемо крагујевачку фабрику оружја, основану давне 1853. године, а данас доведену до руба пропасти. Пошто су уместо пуне априлске плате од око 30.000 динара у просеку добили десет пута мању „цркавицу“, радници су пре неколико дана заузели магацине са оружјем и муницијом, а када су изостале озбиљније реакција из Владе Србије, синдикат „Застава оружја“ донео је одлуку да прогласи генерални штрајк свих 2.150 запослених.

Радници су јуче обуставили рад и, како нам је речено, неће га наставити све док се не реше проблеми око извозних дозвола.

– Свако, па и наше оружје је политичка роба. Зато ми апелујемо на Владу Србије да реши проблеме. У свету постоје процедуре како се извози наоружање, а ми, радници, са тим немамо ништа. Ми смо ту само да правимо пушке, митраљезе и пиштоље, а државни органи да обезбеде пласман, односно њихову продају. Ова фабрика је 95 одсто извозно оријентисана, а то значи да нам нема друге него да своје производе пласирамо на страна тржишта. Од Војске Србије смо добили наруџбине у вредности од око 300 милиона динара, али то је недовољно и за основне потребе. Само дуг према градској топлани износи 360 милиона динара. То се вуче још од 2000. године, а држава ништа не предузима да би нам помогла, иако је власник 75 одсто капитала „Застава оружја” – објашњава председник Самосталног синдиката Драган Илић.

У магацинима „Застава оружја” које су радници заузели, и у њима бораве даноноћно, налазе се аутоматске пушке М-21, подцевни бацачи граната, пиштољи ЦЗ-99 и ЦЗ-999, митраљези, тешки снајпери „Црна стрела”, муниција различитог калибра... Сва та роба чека извозне дозволе, којих нема, што због економске кризе у САД и ратова у северној Африци, што због компликоване процедуре око њиховог издавања.

– Три министарства дају сагласност, Министарство одбране, спољних и унутрашњих послова, а Министарство економије и регионалног развоја формално одобрава извоз и потписује дозволе. Док све то прође и заврши се, наши купци налазе другог произвођача, а ми остајемо са вишком непродате робе – каже Илић у изјави за „Политику“.

Према речима директора „Застава оружја“ Радета Громовића, ситуација у фабрици је тешка, али не и безнадежна. Он се, како нам је рекао, узда у оживљавање тржишта ловачког и спортског оружја, будући да војни програм све теже налази пут ка страним купцима.

– Имамо три уговора са Војском Србије, и то за испоруку аутоматске пушке М-21, подцевног бацача граната и снајпера „Црна стрела”. Њихова вредност је 315 милиона динара. То је недовољно за функционисање фабрике која има око 2.000 запослених. Ту нешто мора да се уради, пре свега да се рационализује број радника, али и да се уложи у набавку нове опреме. За ту инвестицију потребно нам је око 24 милиона евра, а потенцијални уговор са страним партнером око извоза наше технологије за прављење цеви, вреди 26,5 милиона евра. Међутим, реч је само о потенцијалном купцу, будући да за тај посао немамо извозну дозволу – објаснио је у разговору за „Политику“ директор Громовић.

Бране Карталовић

---------------------------------------

У „Југоимпорту” тврде да су учинили све што су могли

„Југоимпорт СДПР” је учинио све да пронађе пласман за залихе „Застава оружја”, кажу у државној фирми која се бави продајом производа одмбрамбене индустрије. Поуздани извор из Министарства економије потврдио је да је фирми „Застава оружје” у законом прописаном року, од почетка ове године, издато 10 дозвола за извоз односно увоз робе од 20 поднетих захтева. Осталих 10 захтева, поднетих крајем априла или почетком маја, тренутно су у процесу одлучивања, што значи да Министарство економије очекује неопходне сагласности осталих надлежних министарстава – Министарства спољних послова и Министарства унутрашњих послова. 

Министарство економије издаје, у року од 30 дана, појединачне дозволе за сваки конкретан извозни или увозни посао, од дана прописано поднетог захтева. Како нам је рекао председник Самосталног синдиката Драган Илић, „Застава оружје” може и сама да пласира своје оружје, „али у овој ситуацији пласмана нема”.  

Према његовим речима, континуитет послова у „Застава оружју” се одвијао две године преко америчких фирми за трговину наоружањем, али је крајем године извоз стао.

А. А.