Ново лице Ричарда Лија

Наочит и са широким осмехом др Бранко Бојовић, који говори симпатични српски са америчким нагласком, био је главна звезда управо завршене Треће конференције медицинске дијаспоре, одржане под покровитељством Фондације принцезе Катарине.

Тиме што је био у тиму који је пре два и по месеца у Медицинском центру Универзитета „Мериленд” у Балтимору урадио до сада најуспешнију, тоталну трансплантацију лица, овај 36-годишњи хирург привукао је огромну пажњу својих колега лекара и новинара.

Каква је била његова улога у овом јединственом подухвату питамо др Бојовића.

– Моја улога је била да припремим пацијента за ново лице тј. да му „скидам” део лица, који је био деформисан. То је био веома тежак посао због ожиљака, које је имао од претходних 15 операција. Нисмо скинули само кожу него и кости, нерве, крвне судове, вилицу, зубе и језик, и по томе је ово до сада највећа и најкомплетнија трансплантација лица у целом свету – казао је за „Политику”, др Бојовић.

Лице пацијента Ричарда Лија, било је потпуно унакажено после пуцњаве у којој је рањен 1997. године. Ли је тада изгубио нос, усне, већину покрета устима, а операције које је имао нису могле да уклоне страшну унакаженост. Због свог изгледа, младић није могао да нађе никакав посао. Зато је храбро и са пуно вере пристао на ову интервенцију. Др Бојовић је објаснио да је у целом свету до тада урађено укупно 23 оваквих трансплантација, прва у Француској 2005. године.

– Наш тим, међутим, урадио је највећу и најкомпликованију трансплантацију тоталног лица и она је до сада постигла најбоље естетске резултате. За сам поступак „скидања” лица требало нам је око 14 до 16 сати, за „намештање” новог лица требало нам још око 12 сати, значи више од 36 сати за комплетну интервенцију – објаснио је др Бојовић.

Како је изабран баш Ричард Ли?

– Он је био најбољи кандидат због великих и специфичних повреда, а како је већ имао 15 операција које нису постигле циљ, био је врло мотивисан да му се оваква трансплантација уради и да се врати нормалном животу. Ричард се данас супер осећа и добро опоравља. Долази сваки дан у болницу на терапију, боље прича, има исхрану, која је све ближе нормалној, али за то ће бити потребно још мало времена. На десној страни, мимика лица је већ задовољавајућа. Када прошета улицом, више га нико не гледа и он функционише као нормалан човек – објаснио је др Бојовић.

Колико би трансплантација лица могла у будућности постати рутинска интервенција, као што су трансплантације бубрега или јетре, као и колико су овакви захвати ствар медицинске нужности, а колико жеље за сензационалистичким померањем граница, питамо младог хирурга.

– Још је ово експериментални захват, али смо стигли до тренутка да ова интервенција може да се користи код добро изабраних пацијената са најтежим повредама лица. Овакве интервенције нужност су за оне пацијенте код којих традиционалним операцијама не можемо да вратимо нормалан изглед и живот. Наш пацијент је имао повреде које су сличне онима које имају многи војници из ратова у Авганистану, Ираку или у бившој Југославији.

Какви су планови за будућност?

– Волео би да са др. Родригезом, створим програм или фондацију која ће ми омогућити да овамо доводим студенте или специјализанте из Србије, да неко време код нас уче, а затим да се врате у Србију и унапреде медицину и хирургију.

Др Бојовић каже да ће му за то требати време, али и помоћ (овде додаје „дај боже”) српске владе, али и спортиста, бизнисмена, глумаца и свих људи који имају могућност да помогну.

– Верујем да то можемо да урадимо, а млади људи у Србији имају велики потенцијал да буду све што пожеле – каже он.

Признаје да није баш детаљно упознао проблеме са трансплантацијом у Србији, али верује да постоје могућности да се то реши:

– Разумем скромне могућности због економске ситуације, али мислим да има доста успешних људи српског порекла који могу да помогну. Дошло је време да ми сви Србији дамо назад колико можемо. Ако сви ми покушамо мало да помогнемо, на крају ћемо имати резултат који ће бити већи него што сте могли да замислите – оптимистичка је порука др Бојовића.

Лички корени, америчка предузимљивост

Др Бранко Бојовић је „од главе до пете” Американац, али се очигледно поноси својим српским коренима. Иако је рођен и школован у америчком месташцу Ла Скавани у близини Бафала, српски одлично разуме и говори. Отац Војислав је пореклом из Никшића, а мајка Десанка има личке корене. Студије медицине је завршио 2002. године, а специјализирао је пластичну и реконструктивну хирургију на Харварду.