Новац за куповину комплетне беле технике за опремање две кухиње и два купатила привремене родитељске куће је обезбеђен. У акцији „Политике”, у којој позивамо наше грађане, али и компаније и институције да донирају новац за опремање два стана на београдском Сењаку, који ће бити претворени у привремену родитељску кућу, прикупљено је више од пола милиона динара. Преостало је још да се обезбеде средства за набавку намештаја и да се један од станова окречи.

Међу људима добре воље који помажу опремање привременог дома за оболеле малишане је и Владо Илић, власник ресторана „Шешир мој”, у београдској Скадарлији. Он је дао донацију за куповину шпорета, фрижидера, машине за прање и сушење веша, као и машине за судове.

– Без размишљања сам прихватио да помогнем оболелој деци, и одмах сам отишао са представницима Нурдора да купимо неопходне уређаје, али и друге ствари које су им потребне – каже Илић за „Политику”.

Родитељска кућа на Сењаку биће, како је „Политика” већ писала, намењена за привремени боравак деце оболеле од рака која из унутрашњости са родитељима долазе на лечење у београдске клиничке центре. У два стана површине од око 230 квадратних метара, које је општина Савски венац дала на привремено коришћење Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака за родитељску кућу (Нурдор), боравак ће бити истовремено обезбеђен за шест породица чији малишани болују од рака.

Оболелој деци и њиховим родитељима потребна је психичка, физичка и социјална помоћ и због тога су родитељске куће вишеструко значајне за оне малишане који долазе из унутрашњости на лечење у Београд, као и за њихове родитеље, каже Милијана Маторчевић, социјални радник на Институту за онкологију и радиологију Србије.

– Оболела деца се краће задржавају у болничком окружењу, више времена проводе у родитељској кући у амбијенту сличном породичном, што доприноси њиховој психичкој стабилности. Боравком у родитељској кући деца су поштеђена дуготрајних путовања која их додатно физички исцрпљују, баш као и њихове родитеље. Родитељске куће су подршка и са материјалног аспекта, јер родитељи оболелих малишана су већ на боловању, а због обољења детета долази и до финансијске исцрпљености целе породице – каже Милијана Маторчевић.

За родитеље је веома важно и сазнање да су лекари који лече њихову децу у непосредној близини и да могу да их потраже и добију помоћ када им је потребна. У родитељској кући, објашњава наша саговорница, деца се друже, играју и уче, а родитељи деле бриге и проблеме, размењују искуства, подржавају једни друге и тако лакше пролазе кроз различите тешкоће са којима се сусрећу током лечења.

Д. Ивановић