Ниш – Према званичним подацима Регионалне привредне коморе у Нишу, граду са око 300.000 становника, ради 43.000 људи. Од тог броја чак 38.000 је у републичким и градским органима, јавним предузећима, здравственим или образовним установама. Просто речено, гро запослених Нишлија плате прима из касе државног или градског буџета, а само пет хиљада упослених ради у предузетничким фирмама и долазе до зараде у некој од производних области. Можда се за ово не би ни сазнало да податке није изнео Стојан Прокоповић, секретар Градске организације Црвеног крста, говорећи о све већем броју социјалних случајева у граду и корисника помоћи „народне кухиње”.

Последњих година у Нишу уложено је пуно напора много у оживљавање замрле привреде како би град потражио излазак из кризе. Промовисано је посебно приватно предузетништво уз истицање кредитирања малих предузећа и фирми како би посао добило што више Нишлија.

Политичари су ширили оптимизам, али их је, нажалост, у свему демантовала званична статистика кроз упоредне податке о броју незапослених и оних који имају радна места и раде.

Тако је, према најновијим статистичким показатељима Националне службе за запошљавање, на евиденцији незапослених тренутно око 35.000 Нишлија.

Због скоро невероватних података Прокоповић се осврнуо и на не баш давну прошлост:

– Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, у Нишу је живело око 180.000 становника. На платним списковима привредних организација, попут Електронске, Машинске, Дуванске индустрије, „Нитекса”, Индустрије обојених метала „Ђуро Салај”, Индустрије гумених производа „Вулкан” и других предузећа и банака, као и у приватном сектору и републичким и општинским установама и органима, било је око сто хиљада радника...

Није само проблем, истиче он, што на једног запосленог долази малтене један незапослени. Проблем је у рачуници која каже следеће: ако 43.000 Нишлија има посао, а 35.000 га тражи, то је онда мање од 80.000 радно способних. А у граду је око три стотине хиљада становника.

Шта је са више од 200.000 људи? Где они раде и од чега живе?

Милован Коцић, председник Регионалне привредне коморе, потврђује ове шокантне податке по којима на једног радника долази више од седам оних који не раде (пензионери, ђаци, студенти...). Он каже да већ неколико месеци упорно покушавају да утврде шта је са великим бројем оних који нису на списковима незапослених и немају радну књижицу. Претпоставља се да је много оних који раде на црно због чега је у току контрола фирми. Посебно ће бити „скениране” услужне делатности – ресторани, кафићи, трговине, јер се верује да у њима ради највише непријављених, а због чега губе и држава и ти радници који немају ни социјално ни пензионо.

Тома Тодоровић