Кладионице су, нарочито у последње време, постале „насушна” потреба овдашњих људи, пре свега као место где дођу по наду да ће им сутра, по исплати тикета, бити решени сви проблеми у животу. Предстојеће Европско првенство у фудбалу само ће бити прилика више да се јуришници на велике добитке осоколе и покушају да коначно „буду у плусу”. Постоји ли заиста сигуран начин да се стигне до пристојног добитка?

Београђанин Драган Обренић, који се клади већ 15 година и повремено гостује као консултант у разним у спортским телевизијским и радио-емисијама, оцењује да ће предстојеће Европско првенство у фудбалу бити неизвесно. По његовом мишљењу, фаворити су Немци, иако су, додаје, свих 16 репрезентација уједначене. Обренић објашњава да чак и Румуни, иако аутсајдери, могу да стигну до полуфинала. Он ће играти на голове, два до три по утакмици, али и на укупан број жутих картона током целог такмичења, с обзиром на то да их буде у просеку четири по утакмици. Дакле, онима који играју ето и другог савета у једној реченици: више картона од оног броја који буде нудила кладионица на почетку првенства.

Обренић није типичан кладилац који по цео дан седи у задимљеним просторијама и држи листе под мишком. Радије седи код куће испред компјутера и смишља тактику. Породичан је човек, тренутно између два посла. И настоји, како каже, да му клађење остане хоби.

Сећа се својих самоуверених почетака, када је другог дана по отварању прве кладионице у Београду, била је то она „Атлантикова” код ОФК-овог стадиона, ушао у локал. Момак који ради на шалтеру објаснио му је шта је листа, како се попуњава и рекао му да је минимум за добитак да погоди четири одабрана резултата, на шта је Драган пун себе рекао: „Ништа лакше, па ја ћу убудуће да живим од ваших пара!” Првих годину дана није успео да оствари претњу, напротив био је на поприличном губитку.

„Одлучим да застанем мало, да видим где грешим. Узмем свеске и почнем да водим документацију за сваку лигу, петнаест година уназад. Све резултате препишем, руком. И тада схватим да не мора да победи неко ко је у гостима победио 5:0 и затим игра на свом терену. Пратећи како се неке ствари понављају човек може да дође до корисног закључка, ослањајући се на традицију – погодиће. Може ли се живети од кладионице? Може, али онда се анализама и праћењу свега мора посветити времена као да сте на послу”, тврди Обренић.

Ипак, он упозорава играче у кладионици да када узму листу у руке и почну да траже шта да играју морају да знају да није све спорт.

„Ево како. ’Милан’ 15 кола није могао да се ’састави’ и добије утакмицу на свом терену. Некоме је то било неопходно јер је велики новац у игри. Ево још бољег примера. ’Мајорка’, ’Сант Андер’, ’Билбао’ победе у гостима једни друге, задовољни свако са по три бода, играчи у кладионицама чупају косе, а власници кладионица презадовољни. Е, те намештаљке је тешко предвидети”, каже Драган.

Од ових података нашег човека само може још јаче да заболи глава, јер сви верују да ће кад-тад са 50 уплаћених динара и 12 погођених парова доћи до великог новца.

„Важно је избећи замке, мада, када слушате играче у кладионицама, они су сви листом милионери. Никад нећете чути да је неко изгубио оно што је заиста уложио, двеста динара, рецимо. Ма не, кажу: ’У, пук'о Ајакс, изгубио сам двеста хиљада!’ Најважније је добро склопити тикет. За почетак, добро је направити списак сигурнијих и мање сигурних парова, а онда попут озбиљних играча пратити пад квота”, објашњава Обренић.

Како изгледа његов тикет?

„Пре свега, играм синглове и дублове, један или два пара на тикету са појачаном уплатом и никада, чак ни када сам стопостотно сигуран да пролазим, не уплаћујем више од осам хиљада динара. Што краћи тикет – то боље. Ако евентуално и одиграм више парова за сто–двеста динара и стигнем до последњег који није сигуран, браним га новом уплатом од хиљаду динара, што кладиоци знају како се ради, да не би били на губитку”, открива Обренић.

И додаје да су, рецимо, Енглези луди за клађењем, али да би британски кладилац „умро” од смеха када би видео наше тикете, јер не би ништа разумео.

О женама кладиоцима каже да их има све више, да су обазриве, улажу мало и чешће добијају, али не причају о томе. Мушкарци ако добију, а о томе не сазна цео кварт, као да нису играли.