Само у првој половини ове године, у породичном насиљу убијено је 29 жена, а статистика сведочи да су у 80 одсто случајева виновници овог насиља садашњи и бивши партнери. У току целе претходне године, 32 жене су страдале од руке ближњег, а процене многих невладиних организација говоре да свака трећа жена трпи насиље у „топлом породичном гнезду”.

Илустративни доказ тезе да је насиље у породици у константном порасту јесте и статистика Министарства унутрашњих послова која сведочи да је у првих шест месеци ове године 1.476 жена и 434 мушкарца било жртва породичног насиља, док је у току претходне године МУП-у пријављено 3.857 случајева породичног насиља (2.998 жена и 859 мушкараца). У току 2009. године, припадници МУП-а интервенисали су у 3.384 случаја насиља у породици, а годину дана раније 3.276 пута.

Зоран Голубовић, правник и полицијски саветник задужен за послове безбедности и законитости у раду полиције у кабинету директора полиције, истиче да статистика недвосмислено сведочи да су у 83 одсто случајева жртве породичног насиља – жене и деца.Oн подсећа да је изменама и допунама Кривичног закона 2002. године, насиље у породици имплементирано као посебно кривично дело, а основни задатак полиције јесте откривање кривичног дела и починиоца, подношење кривичне пријаве и привођење насилника надлежним правосудним органима.

Према искуству полиције, у највећем броју случајева, насиље у породици пријављују саме жртве, ређе њихова деца, а повремено се полицији јави и понеки савестан комшија.

„С обзиром на то да се велики број насилника затиче у видно алкохолисаном стању, они се обично понашају бахато и агресивно, а припаднике МУП-а сачекују речима ’ко сте ви, зашто се мешате у породичне ствари, ко вас је звао?’. Неки од њих долазе и у физички сукоб са полицијом, тако да се уз кривичну пријаву због насиља у породици понекад подноси и пријава за напад на службено лице, а они мудрији и трезвенији негирају да су починили насиље. Полиција о сваком случају насиља обавештава јавног тужиоца, а ако има повређених она позива и Хитну помоћ. Ако се пронађе оружје, оно се привремено одузима уз потврду и иницира се покретање управног поступка за утврђивање подобности даљег власништва над оружјем. Уколико се процени да постоји опасност од понављања кривичног дела, насилник се одводи у полицијску станицу, одређује му се задржавање до 48 сати, након чега он уз кривичну пријаву бива приведен истражном судији”, истиче Зоран Голубовић.

Он цитира резултате истраживања Аутономног женског центра из Београда и покрајинског сeкретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова из Војводине који ће ускоро бити представљени јавности и који говоре да је у летњем периоду на територији Војводине за 30 одсто повећан број кривичних дела насиља у породици, нарочито у јулу и августу.

Анализа старосне структуре жртве показује да највећи број „припада” старосној категорији између 30 и 40 година. Тако је, примера ради, од 2.998 жена које су у току 2010. године биле жртве насиља – 1.068 имало између 30 и 40 година, 946 жена припадало је старосној групи од 40 до 50 године, 800 жена имало је између 20 и 30 година, а 719 жена између 50 и 60 година. Статистика МУП-а, такође, сведочи да је 307 деце, узраста до 14 година, прошле године било жртва насиља, баш као и 184 малолетника.

----------------------------------------------------------

Посебне мере за полицајце – насилнике

Зоран Голубовић не негира чињеницу да насиље у породици чине и припадници МУП-а и додаје да они имају потпуно исти третман као и остали насилници, али се у њиховом случају предузимају и неке додатне мере јер овакво понашање штети угледу полиције.

„Уколико је починилац породичног насиља припадник МУП-а, по начелу хитности на место догађаја излази његов старешина, али и здравствени радник, психолог и социјални радник. Њему се одмах одузима службено оружје, као и оружје у легалном поседу и против њега се покреће дисциплински поступак и врши привремено удаљење са радног места до окончања дисциплинског поступка”, напомиње наш саговорник.