Комисија за акредитацију и проверу квалитета није одобрила ниједној високошколској установи у Србији да држи наставу ван свог седишта, а одељења Правног и Економског факултета Нишког универзитета која је премијер Мирко Цветковић прошлог месеца отворио у Медвеђи још су под актом упозорења.

Како је речено на јучерашњој конференцији за новинаре у Палати „Србија”, комисија није решавала ниједну пријаву за одељења, осим Медвеђе, али факултети нису реаговали, већ је настава нормално почела.

Председница комисије професор др Вера Вујчић је појаснила да ће у наредном периоду бити донети и критеријуми за акредитацију одељења. Тај посао ће радити са Министарством просвете, али тек пошто се сагледа мрежа високошколских установа и потребе за одељењима. Приметно је и да је број захтева који је стигао комисији далеко мањи од броја одељења на терену.

Када је реч о самом процесу акредитације, по речима члана комисије др Вере Дондур, до сада је акредитовано седам универзитета: Београдски, Новосадски, Нишки, Крагујевачки, Универзитет у Приштини, Државни универзитет у Новом Пазару и Универзитет Сингидунум.

У току је пети циклус акредитације, а међу 21 установом о којима тек треба да се одлучује налази се шест постојећих и пет нових универзитета: Универзитет уметности, Универзитет Мегатренд, Унион, Европски универзитет, Универзитет Алфа, Интернационални универзитет у Новом Пазару, Војни универзитет, Универзитет Привредна академија, Универзитет Едуконс, Универзитет Метрополитен и Академија лепих уметности. Према плану КАПК, читав посао ће бити завршен током новембра и децембра.

Професор др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање, најавио је да ће изменама Закона о високом образовању, на чијим предлозима се тренутно ради, бити пооштрене казне за неиспуњавање услова акредитације, а биће размотрени и стандарди за издавање дозвола.

Посао акредитације започет је 2007. године и до сада је акредитовано 85 одсто високошколских установа и и 83 одсто студијских програма. Још је под актом упозорења девет одсто установа и 14 одсто студијских програма, а дефинитивно је одбијено шест одсто установа и три одсто студијских програма.

По оцени председнице комисије, постоје два основна проблема: недостатак простора, чак и код старих, угледних факултета, али и код приватних, као и проблем недостатка квалификованог наставног кадра, пре свега за држање докторских студија који је био изражен нарочито на новим, приватним факултетима.

Како је најављено, током пролећа биће спроведена контрола на свим високошколским установама које су добиле акредитацију, а провераваће се студијски програми, број студената, састав наставног кадра…