Друштво
Одрон у јами затрпао двојицу рудара
У налазишту магнезита „Милићевци” код Чачка погинули копачи Радослав Петронијевић и Синиша Стојановић
Милићевци код Чачка – У окну рудника магнезита „Милићевци” код Чачка, претпрошле ноћи у 22.20 сати, обрушио се бочни зид и затрпао двојицу копача, који су смртно страдали. Радослав Петронијевић (54) из суседне Горње Горевнице извучен је испод одрона јуче у 3.30, а Синиша Стојановић (51) из Тометиног Поља код Пожеге у 10.30 часова.
– На њих је пао блок руде и материјала, нису стигли ни да се јаве – казао је за „Политику” копач Милета Марковић (41) који је радио у смени са настрадалима, али на другом хоризонту.
Марковићев брат Дејан (39) био је, у часу трагедије, на пет метара од двојице несрећних другова. Седео је и пушио у окну. Када се у једном тренутку окренуо видео је само да њих двојице нема. Све се догодило на дубини од 35 метара. Ширина окна у овом налазишту је од једног до три метра и једино осветљење су рударске лампе, док је на месту несреће свод на висини од око два метра.
– Друга смена, у којој су радили и настрадали рудари, била је распоређена на откопу где се обавља производња. На месту где су копали дошло је до обрушавања великих блокова руде, иако је управо ту окно било подзидано са два дирека. Одмах смо направили екипу од петорице људи за спасавање али колегама, на жалост, није било помоћи – рекао је Станиша Караклајић (62), управник овог налазишта.
Спасилачка екипа морала је чак да отпуцава обрушени материјал и склања га механичким чекићем, узалуд се надајући да су двојица рудара још жива.
Јама на обронцима Сувобора од Чачка је удаљена двадесетак километара, има хоризонте од 500 до 2.000 метара по дужини, и 150 метара по вертикали. На овом побрђу магнезит се вади још од 1927. године. Концентрат ове руде, под називом синтер, пече се у ротационој пећи у краљевачком „Магнохрому” и затим користи за производњу ватросталног материјала, којим се облажу високе пећи.
– Налазиште „Милићевци” припада рудницима „Шумадија” – Чачак, а сви фабрици „Магнохром”. Због поништене приватизације, руда четири године није вађена, али је прошлог новембра почела санација рушевина и ходника, а 4. фебруара ове године и производња магнезита – објашњава управник.
„Шумадија” је, иначе, обухватала копове „Милићевци” у истоименом селу, „Ковиљача” у Горњој Горевници и „Брезак” у Прањанима са сепарацијом у Трбушанима. Ово предузеће осуло се а јаме опустеле 2008. године после чега је већина запослених прихватила социјалне програме. Претходно је, децембра 2007. године, раскинут уговор о приватизацији „Магнохрома” чији су власници, неко време, били индијски бизнисмени из компаније „Глобал стил”, са седиштем у Великој Британији.
Тако је „Шумадија” остала са само деветоро запослених који су ипак примали минималне зараде захваљујући продаји старог гвожђа и опеке. Октобра 2010. године тона синтера на светском тржишту достигла је цену од 320 до 400 евра па је производња магнезита опет постала исплатив посао. Тада је рудник потписао уговор о обнови налазишта и то са „РДС групом” из Бора као подизвођачем, јер је та фирма понудила најбоље услове на конкурсу.
– У руднику сада има копача из околине Чачка, Горњег Милановца, Пожеге, и из Бора пошто радове изводи РДС. Запослено је око 30 радника али се број рудара мења, јер копачи често напуштају овај тежак посао – истиче Караклајић.
Друга смена, у којој се догодила трагедија, има 12 људи од којих су деветорица радила у јами, као копачи и помоћници.
– Радимо по 12 сати у две смене, у седам ујутру и у седам увече. Десет дана смо прва смена, десет друга, па десет одмарамо – описује копач Милета Марковић.
Плата им је четрдесет хиљада.
Увиђај на месту несреће обавили су полицијски службеници ПУ Чачак и Бојан Пешић, истражни судија Вишег суда у овом граду. Он је саопштио да се очекује и налаз рударско-геолошке инспекције о околностима под којима се несрећа догодила. Јама је сада пуста, јуче у подне никога нисмо затекли ни пред улазом у окно.
Г. Оташевић
Последњи коментари
Треба додати да је од почетка радова у новембру било 4 повреде и ова два смртна случаја. Фирма РДС Бор је добила овај посао на ,,сумњивом ,, тендеру и она је регистрована као грађевинска фирма у неметалној индустрији(а рударство?). Почела је да ради без икаквих папира и пројеката. Нешто је успут доставила,а још није доставила Акт о процени ризика, сертификат о прегледаним електричним инсталацијама на погону, спискове радника са документима о оспособљености за обављање тих послова, није урађено упутство за рад на овоме градилишту где су погинули,а по наредби надзорног органа итд. Криминал. Нон стоп је вршен притисак на Надзорни орган ,,Шумадије,, да се заобилазе сигурносне мере и да се не поштују наредбе у књизи радова, па је чак и прећено отказима, као у циљу брже производње. Кад је добила посао, фирма РДС Бор је узела подизвођача за извоз локомотивама (фирма МУМУЉ), па подизвођаче за минирање са експлозивом(МИНЕР Ужице), јер она нема ни кадрове ни сертификате потребне у рударству.
Какав је ово улаз, па само по улази треба да се рудари преплаше и са страхом да улазе у баш јаму, па и кртице лепше себи направе улазе.






