Грипа нема, али дежурна амбуланта Института за плућне болести и туберкулозу Клиничког центра Србије, ових дана је дупке пуна. Дежурају 24 часа, само током поподнева и ноћи стигне између 25 и 30 пацијената, а чак код половине постави се дијагноза упале плућа. Директорка ове установе, доцент др Александра Дудварски-Илић, која и сама дежура, каже како понекад буде више од 30 пацијената.

– Примећујемо много већи број пацијената који долазе са масивним запаљењима плућа. У почетку ове упале плућа изазивају вируси, а најчешће је ових дана „кривац” аденовирус. Врло често пацијенти ове упале плућа носе „на ногама”. Долазе код нас са врло високом температуром, или кад дуго кашљу и имају бол у грудима – каже др Дудварски-Илић.

Лекари су уочили да је упадљиво велики број млађих особа оболелих од масивног запаљења плућа.

– Нека запаљења плућа се не чују прегледом слушалицама и онда пацијент дуго носи болест на ногама, мислећи да је обична респираторна инфекција, јер су их доктори саветовали да узимају чајеве и мирују. Зато је важно направити рендгенски снимак плућа. Висока температура која се одржава дуже од три дана, кашаљ, који постаје све јачи и јачи, бол у грудима, који се, што је посебно важно, појачава при дисајним покретима или ако се у испљувку јави сукрвица – неки су типични знаци када лекар опште праксе треба пацијента да пошаље на снимање плућа – наводи наша саговорница.

Она додаје да упала плућа може да се развије и без високе температуре.

–Упала плућа је тешка болест, од ње се може и умрети и зато је важно да је лечимо на време и правилно. Због упале плућа на болничком лечењу најчешће морамо да задржимо особу са дуготрајном, високом температуром, када је дехидрирана, у старијем животном добу, када  рендгенски снимак покаже промене на оба плућна крила, када су у лабораторијским анализама откривени повишени запаљенски фактори, када је опште стање пацијента поремећено, јер дешава се да је пацијент и дезоријентисан – појашњава др Дудварски- Илић.

За оздрављење од упале плућа потребно је минимално две до три недеље.

Данас је уобичајено да се упале плућа лече антибиотицима у таблетама, каже наша саговорница. Међутим, уколико после три дана лекар примети да нема побољшања, треба да упути пацијента код пулмолога.

Праву епидемију упала плућа изазваних пнеумококном бактеријом, лекари на одељењу пулмологије Дечје Универзитетске клинике бележили су пред Нову годину, када је у току дана на болничко лечење примано и по четири-пет малишана. На срећу, по речима професора др Бранимира Несторовића, пулмолога из клинике у Тиршовој, сада је ситуација нешто мирнија.

– Са упалама плућа најчешће нам стижу деца од четврте до десете године. Мања деца имају чешће пнеумококне менингитисе. Обе болести су врло озбиљне. Нелечена пнеумонија, чији је узрок пнеумокок узрок је смртности код 20 до 30 одсто деце, а код менингитиса, ако се закасни у лечењу, смртност је врло висока, чак 30 одсто – наглашава др Несторовић.

Зато се помоћ лекара обавезно мора потражити када дете изгледа лоше, када убрзано дише, када се умири и одбија оброке.

– Бактерија пнеумокок, која уништава ћелије у плућима, постала је отпорна на антибиотике, јер их наши педијатри пречесто дају. Зато је важно да се и у Србији што пре уведе обавезна вакцинација деце против пнеумокока, која се даје у 26 земаља Европе. Употреба ове вакцине свела је у Европи појаву менингитиса на најмању могућу меру, а наша држава још размишља да ли да уведе ову пнеумококну вакцину у обавезни календар вакцина – каже др Несторовић.

Он подсећа камо су педијатри већ указивали на потребу да се наш календар вакцина допуни овим цепивом. Да је осавремењивање тог календара важно илуструје пример увођење обавезне вакцине за хемофилус. Само у 2004. на пулмолошком одељењу Дечје клинике, лечено је 23 малишана са запаљењем мозга, а после увођења обавезне вакцинације свега један.