Друштво

Осмаци не знају да попуне картон за библиотеку

Ђаци највише грешили у рачуну, нису показали завидан ниво вештина читања и разумевања прочитаног

Са пробе завршног испита из математике: ђаци непажљиви и незаинтересовани Фото Танјуг

Слаба концентрација, непажња, незаинтересованост, летимично читање задатака и брзоплето решавање били су већи непријатељи осмацима од незнања на генералној проби „мале матуре” – сагласни су директори, наставници српског језика и математике после контроле тестова са пробног испита.

Резултати показују да су поједини осмаци неочекивано заблистали, а одликаши подбацили. Теже им је било да реше математичке задатке, не зато што се слабије сналазе са бројкама, него због тога што су математику полагали после двочасовног испита из српског и сата паузе.

– Да су прво радили математику, или да су је полагали дан касније, резултати би сигурно били бољи. Понестало им је концентрације, излазили су из испитне сале на половини времена предвиђеног за рад. У математици највише су грешили у рачуну. Заборавили су децималне бројеве и разломке које су учили у петом разреду, али имају сасвим довољно времена да обнове градиво – објаснила је Милена Симић, наставница математике у београдској ОШ „Дринка Павловић.

На тесту српског језика ђаци су се најчешће спотицали о правопис и разумевање прочитаног, а питања базирана на граматичким правилима урадили су у складу са оценама које имају.  

– Задатке који нису захтевали познавање граматике осмаци су олако решавали и ту су највише грешили. Догађало се да ученици који имају високе оцене из српског језика не ураде добро задатак који не захтева знање него пажљиво ишчитавање. Изненађујуће је што многи ђаци не умеју да образложе своје мишљење. У једном задатку тражило се да прочитају текст и напишу став, а затим га аргументују примерима из текста. Очекивали смо да свако дете може то да уради, ту је искључена могућност преписивања. Показало се да у тексту не умеју да пронађу речи којима би поткрепили своје мишљење. Имају став али не знају да га објасне – приметила је Љиља Рафаиловић, наставница српског језика у ОШ „Војвода Мишић”.

Резултати пробне провере знања осванули су и на вратима ОШ „Свети Сава”. Дејан Станковић, директор те осмолетке, напоменуо је да су ђаци и наставници веома задовољни успехом постигнутим на проби „мале матуре” из оба предмета.

– Ученици су прилично ноншалантно пришли пробном завршном испиту. Нису озбиљно схватили упознавање са новом провером знања без које не могу да заврше школу. Углавном се нису трудили, са образложењем да задатке не раде за оцену, зато и нису постигли резултате за похвалу – закључио је Радивоје Миљић, директор ОШ „Алекса Шантић” у Калуђерици.  

Снежана Кнежевић, директор ОШ „Владислав Рибникар” истакла је да су осмаци боље урадили теже задатке него лакше.

– Задатке напредног нивоа урадили су тачно, а грешили су решавајући оне којима се проверава основни ниво знања. Очигледно су се више фокусирали на тежа питања, а поента је да ураде све задатке из основног нивоа добро, јер таквих има десет, седам су из средњег, а само три из напредног нивоа – појашњава Кнежевићева.

Ученици „Рибникара”, открива директорка, масовно су грешили у задатку којим се показује елементарно знање српског језика. Требало је да попуне чланску карту библиотеке, подаци су им били дати. Нису их унели у предвиђене колоне због брзоплетости и непажљивог читања.

Миленија Симић-Миладиновић

објављено: 20.05.2011.

Последњи коментари

Ljuba Malić | 22/05/2011 19:10

Kako da deca nauče da predstave svoje mišljenje i argumentuju ga, kad tako nešto nikada niko od njih nije u školi tražio? To nije opravdanje, ali ako se ispitom testiraju ishodi učenja, onda je trebalo prvo decu tome naučiti, a tek onda to znanje proveravati. KAko vidim, umeli su nabubano da reprodukuju. To samo pokazuje kakav nam je obrazovni sistem

Зоран Старчевић | 23/05/2011 11:09

Човек научи оно што вежба. У Србији је образовање препуштено министру, а овога "даје" партија. Много би боље било да стратегију образовања даје јавна расправа, која се води на више нивоа, међу најкомпетентнијим и најзаинтересованијим учесницима. Кроз њу би се вероватно утврдило да је наше образовање претерано академски усмерено, а да занемарује практична знања и вештине, док неких у школи уопште и нема. Имамо ли, на пример, и данас у основној школи домаћинство? Ако имамо, како оно треба да изгледа у 21. веку? Имамо ли међуљудску комуникацију и решавање проблема? Имамо ли ово друго у образовању и професионалном усавршавању наставника? Политичара и менаџера? До каквих би промена дошло у друштву, после десет, двадесет, педесет година, када бисмо усвајали овакве кључне способности? До ефикасне стратегије образовања долази се најпре одговором на питање: Какви и где желимо да будемо као појединци и друштво кроз 20 и 50 година? Ако не знамо где желимо да стигнемо - можемо ли тамо стићи?

Miloš Ivanišević | 08/06/2011 07:58

Ima, vidim ja, i medju starijima nepismenih, koji ne znaju da pisu negaciju, a smeju da komentarisu kakav nam je pravopis, i kakvi su nam osnovci...