Друштво
Осмаци неће у филолошке гимназије
У језичким средњим школама конкурисало таман онолико будућих првака колико могу да приме
Пријављивање ученика за полагање пријемног у филолошким гимназијама није завршено, јер је број кандидата који су прошлог петка и суботе доставили документа у овим школама драстично мањи него претходних година. Раније је било више заинтересованих кандидата него места за прваке. Закључно са јучерашњим пријемом докумената, који Министарство просвете и науке није планирало, у језичким гимназијама конкурисало је таман онолико будућих првака колико могу да приме. Кључ „незаинтересованости” јесте то што осмаци даровити за стране језике да би уписали филолошке школе осим пријемног морају да полажу и завршни испит, сматрају директори.
– Обавезно рачунање бодова са „мале матуре” за упис у филолошке гимназије утицало је да број пријављених ученика за полагање пријемног буде драстично мањи. Уврежено је мишљење да ђаци који конкуришу за место у језичким гимназијама „беже” од математике. Ранијих година је нису полагали, а пошто сада не могу да је избегну, вероватно их је страх и не мили им се да раде четири теста на два испита на којима ће им сваки поен бити важан – сматра Душко Бабић, директор београдске Филолошке гимназије.
У првом разреду те школе предвиђено је 168 места за будуће гимназијалце. До јуче се за полагање пријемног пријавило око 170 осмака. Због малог броја кандидата ђаци који се ипак определе да конкуришу у Филолошкој гимназији могу да предају документа до краја недеље. Пријављивање за проверу знања српског (матерњег) језика и књижевности и страног језика продужено и у Карловачкој гимназији. Генерацију у њој чине укупно 144 обдарена ђака који изучавају енглески, кинески, немачки, италијански, шпански, руски и класичне језике. До јуче у 13 сати за полагање пријемног пријавило се само 140 осмака.
– За петнаестогодишњаке је превише да полажу пријемни по старом и уз то завршни испит. Макар они „формално” изашли на „малу матуру”, а сигурно им неће бити свеједно, преоптерећење је полагати два теста у жељеној средњој школи, плус још два у основној. Молили смо надлежне да ове године када се уводи завршни испит деца не полажу четири теста за упис филолошке гимназије, али нисмо наишли на разумевање. Мислим да је то на штету осмака и школа и да су многи родитељи саветовали децу да изађу само на „малу матуру” довољну за упис било које неспецијализоване гимназије – каже Раде Зејак, директор Карловачке гимназије.
Знатно мање малих матураната пријавило се за полагање пријемног у школи за уметничке занате „Техноарт Београд” где ће цртање, сликање, и вајање полагати и будући ђаци Школе за дизајн и смера дрворезбар у школи „Дрво арт”.
– Места за прваке има 184 кад се сва саберу: 100 у дизајнерској, 63 код нас и 21 у дрвној. Тренутно имамо око 250 пријављених осмака и молбе ученика да прихватимо њихова документа иако су закаснили, односно нису доставили папире прошлог петка или суботе када је било предвиђено. Очекивали смо да кандидата буде бар више од 320 као прошле године. Сигурно би их било више да су на време обавештени, то јест да је раније објављен „Конкурс за упис у средњу школу” који је у продаји од прошле недеље – закључује Ненад Младеновић, директор „Техноарта”.
М. Симић-Миладиновић
-----------------------------------------------
Јагма за место у Математичкој гимназији
Двоструко више ђака него што Математичка гимназија може да прими пријавило се за полагање пријемног испита за упис у први разред и за упис основаца у седми разред. „Више од 200 осмака полагаће посебан тест из математике за пријем међу 100 планираних првака. Само 50 места има за основце који ће последња два разреда осмолетке завршити у Математичкој гимназији, а за њих ће се знањем борити 100 ученика шестог разреда”, обзнанио је Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.
Последњи коментари
Pa naravno da nema prijavljenih, niko nije lud da polaže i matematiku za Filološku gimnaziju (koju će, pritom, imati samo dve godine).
Volela bih da oni koji ne shvataju koliko je tesko i besmisleno deci da polazu dupli test, dakle tu novostvorenu maturu u osnovnoj skolia onda i prijemni u filoloskoj sami pokusaju sve to da poloze pa mozda i shvate sta treba menjati.
Ogroman problem kod jezika lezi i u tome sto se u osnovnim skolama oni uce katastrofalno lose,tj gotovo i ne uce ( posebno govorim o francuskom jeziku) pa je deci samim tim tesko da pripreme prijemni za filolosku gimnaziju koji je sto je jos sokantnije desetine puta TEZI od testa za upis na filoloski fakultet . Mnogo nas profesora je svesno sta tu sve treba promeniti i to je sve vrlo logicno i izvodljivo ali niko nas ocigledno ne slusa .Pitam se samo,ako profesori filoloske gimnazije i slicnih skola nisu kompetentni da pricaju sta sve treba preduzeti zarad sto kvalitetnijeg nastavnog procesa i svi ostali profesori koji posteno rade svoj posao,ko onda to jeste ? Neko ko nikad nije radio u nastavi?? Tuzno je sto imamo ovakve probleme .






