Друштво

Основци крупни, али физички неспремни

Деветогодишњаци данас у просеку виши за шест сантиметара и тежи седам килограма тежи него њихови вршњаци пре 14 година

Данашњи основци виши су и тежи, али физички неспремнији него што су то били основци 1995. године, закључак је истраживања стања развијености и физичких способности деце узраста од седам до 14 година које је спровео Републички завод за спорт.

Тако су, на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној у Влади Србије, представљени резултатима који показују да је у односу на пре 14 година, када је последњи пут рађено овакво истраживање, забележен пораст висине код дечака у просеку за три одсто, а код девојчица за 2,5 одсто.

– И тежина ученика је већа за 14 одсто, док је код ученица повећана за 11 одсто. Међутим, иако су основци у Србији изнад просека по конституцији, закључак истраживања нам говори да су они испод просека по физичким способностима у односу на децу других европских земаља – истакао је Јасминко Поздерац, директор Републичког завода за спорт, и додао да су ови резултати добијени захваљујући тестовима који су израђени по европском стандарду.

Деветогодишњаци су данас 6,1 сантиметар виши и 7,3 килограма тежи него њихови вршњаци пре 14 година.

Поводом овог истраживања, новинарима се обратила и Снежана Самарџић-Марковић, министарка омладине и спорта, и истакла да су овакви резултати последица не само лоше опремљености фискултурних сала и недовољно квалитетне наставе физичког васпитања, већ и то што култура вежбања у нашој земљи није на адекватном нивоу.

– Потребно је вратити спортске секције у школе, поправити квалитет наставе, али схватити и да вежбање не треба повезивати само са школом. Такође, у оквиру овог истраживања испитане су 1.533 школе од којих је 74 одсто основних и 26 одсто средњих. Морам истаћи да је том приликом забележено да само 15 одсто школа има велику фискултурну салу већу од 450 квадратних метара, а 77,6 одсто установа нема ни малу салу за физичко – истакла је министарка и додала да само 12 школа има базен. У школама је најпопуларнији спорт одбојка, док су атлетика и гимнастика врло мало заступљене.

В. М. Д.
објављено: 27/01/2010

Последњи коментари

axa  | 27/01/2010 14:33

Nema besplatnog treniranja, nema skolskih takmicenja, nema tri(3)casa fiskulture nedeljno, nema sokolskih drustava, sletova,roditeljska briga svedena na prezivljavanje ima smo internet pa nema potrebe da izadju da se nadju da bi pricali. Najtezi rekviziti su 'mis',voljuska i mobilni. A skola im nije mnogo teza nego ranije jer su zahtevi tanji a programi su nesto tezi.

djordje  | 27/01/2010 23:39

Argument da su deca debela zbog toga sto nemaju fiskulturne sale ne stoji.Iz tabele se vidi da su 1999 godine bili laksi za deset kilograma.Tada je sigurno bilo manje sala nego danas.Pa samo jedna da je napravljena je vise a ne manje kako nam se objasnjava

otac maloletnog deteta | 28/01/2010 16:07

Kad bi ucitelji organizovali prvenstvo skole u raznim sportovima, uz neku simbolicnu nagradu (poput mesingane medalje za svakog igraca u pobednickom timu), deca bi sigurno bila vise motivisana da se bave sportom. U ovoj zemlji je sport i dalje jedna od retkih stvari na koje mozemo da budemo ponosni i deca to znaju. Kad bi im se pruzila prilika, sigurno bi se rado takmicili, jer to donosi i ugled medju vrsnjacima.

Problem je sto nema ni inicijative ni razumevanja, kako u ministarstvu, tako u gradskim i opstinskim sekretarijatima za sport, preko direktora skola, pa do samih ucitelja fizickog i roditelja... To je ono cemu treba da sluze nevladine organizacije, a ne da nas guse politikom iz dana u dan. Tu ima prostora i za firme da se reklamiraju u najpozitivnijem mogucem svetlu (uz poreske olaksice koje povlace takva sponzorstva), klubovi bi takodje nasli interes da promovisu lokalna takmicenja profesionalnim sportistima (u tom dobu se nalaze pravi talenti).