Податак да ће минуло лето ући у историју као једно од десет најтоплијих у последњих 150 година, откад се води евиденција климатских збивања на нашој планети, док ће период од 2000. до 2009. године бити најтоплија деценија, забринуо је метеорологе и климатологе. Просечна глобална температура је ове године била за око пола степена изнад просечне у периоду од 1961. до 1990, објавила је Светска метеоролошка организација. То ће свакако довести до великих промена на планети, укључујући и нашу земљу.

– Живот на Земљи одвија се у климатском систему, кога чине земља, вода и ваздух. Процеси који су се у том систему одвијали зависе од енергетског биланса, који долази пре свега од Сунца. Вековима је успостављана нека равнотежа у том систему, која је имала своје периодичности. Први који је развио теорију о периодичним променама климе био је наш познати научник Милутин Миланковић. Он је утврдио да се клима тако понаша у зависности од процеса који се одвијају у целом Сунчевом систему и идентификовао те процесе (нагиб Земљине осе, рецесија, промена положаја еклиптике). Уочио је узроке и математички објаснио ове процесе. На основу тога објаснио је климу далеке прошлости, односно ледена доба, али и далеку будућност. Међутим, када је завршио своју теорију, био је довољно видовит и рекао да ће се клима понашати по његовој теорији само уколико не буде других, неприродних утицаја – каже магистар Славко Максимовић, председник Управног одбора Удружења „Милутин Миланковић” и бивши директор Савезног хидрометеоролошког завода.

Наш саговорник био је представник Југославије на међународној конференцији о климатским променама у Кјоту 1997. године, када је усвојен Кјотски протокол. Коментаришући најновији извештај светске организације, Максимовић напомиње да су ове тенденције последица глобалног загревања.

– Сада се јављају антропогени утицаји, као последица коришћења огромне количине фосилних горива, што је изазвало промену састава атмосфере и довело до ефекта стаклене баште. Тај ефекат, који се одражава кроз глобално загревање, новијег је датума: уочен је почетком осамдесетих година 20. века. Поремећен је енергетски биланс, тако да се више топлотне енергије задржава у приземним слојевима и она се не враћа у више слојеве атмосфере, што доводи до глобалног пораста температуре, која је генератор свих других климатских поремећаја. Ланчано, то изазива и промене осталих климатских фактора: влаге, ветра, облачности, непогода – истиче Максимовић.

У Србији, по речима нашег саговорника, можемо очекивати даљи пораст температуре и екстремне појаве климатских фактора, односно суша, елементарних непогода, поплава, градоносних облака.

– Највећи део Србије обухватиће клима каква је сада у северној Грчкој и Македонији, са порастом температуре, смањивањем количине падавина, нарочито снежних. А снег је, подсетићу, најважнији за одржавање влажности земљишта. Доћи ће до честог и наглог јављања елементарних непогода. У другим деловима света биће све чешћи урагани, торнада, топлотни и хладни таласи. Најопасније је смањивање количине падавина, што доводи до дужих сушних периода, ширења пустињских зона, промена у флори и фауни. По Миланковићевој теорији, ми сада треба полако да улазимо у хладнији период. Али, пошто имамо ове ванредне утицаје, онда се може очекивати да ће резултат бити мешавина два супротна ефекта. У сваком случају, одложиће се Миланковићева периода о доласку новог леденог доба. Када би овог момента престали сви негативни утицаји, било би потребно бар пола века да се атмосфера врати у природно стање и да се очисти – објашњава Максимовић.