Иако је тачно да плате нису повећаване и да бих волео да су оне веће, чињеница је и да две и по године плата није каснила буквално ни за један дан и да смо успели да сачувамо образовни систем од многих рестриктивних мера које су најављивали ММФ и Светска банка. Систем образовања смо учинили ефикаснијим без великих потреса, смањен је број одељења у Србији за око 900, а да се није појавио велики технолошки вишак. Зато ћемо наставити преговоре са синдикатима, објаснити им да образовање дели судбину опште економске ситуације у Србији и информисати их кад и у којим условима може доћи до повећања плате. У разговорима учествују и колеге из Министарства финансија, јер ово питање је део политике целе владе, то није став једног или другог министра.

Овако, у разговору за „Политику” министар просвете др Жарко Обрадовић одговара на питање да ли ће друго полугодиште почети обуставом рада, како су пре празника најавили представници синдиката.

Сумирајући претходну годину, Обрадовић каже да је задовољан јер је показано да се и без много средстава неке ствари могу покренути набоље: донета су два нова закона – о студентском стандарду (претходни је био донет пре 18 година) и предшколском образовању (који није постојао као такав),  измењен је Закон о високом образовању, другу годину заредом је спроведен пројекат бесплатних уџбеника, после дуго времена су најбољи ђаци награђени посебним наградама уз помоћ и „Политике”, донети су стандарди квалитета образовних институција на основу система који постоји у ЕУ, што ће омогућити да се обави и рангирање наших школа, стартовала је инклузија...

Било је доста негативних коментара тог питања, наставници су рекли да нису спремни за инклузију.

– Ми смо на време урадили припрему, одштампали правилник, едуковали инструкторе... Не спорим да није било појединачних проблема. Ви можете да кажете да инклузија није успела зато што је то рекао наставник у тој и тој школи, а ја ћу да вам наведем велики број других школа које имају веома позитивна искуства, да не говорим о школама које су инклузију примењивале дуго година пре него што је закон донет. У фебруару ћемо организовати конференцију на којој ћемо урадити укупну анализу досадашње примене Закона о основама система образовања и васпитања, укључујући и примену инклузије и све оно у чему се струка сложи да треба мењати – ми ћемо променити.

Које новине могу да се очекују у овој години?

– Биће донета стратегија образовања Републике Србије, закон о образовању одраслих, закон о основној и средњој школи, ако буде било потребе изменићемо Закон о основама система образовања и васпитања, градићемо нове школе како би се укинула трећа смена која сада постоји у неким срединама, проширићемо пројекат бесплатних уџбеника и за трећи разред, имаћемо први пут малу матуру... Има доста посла и у високом образовању – морамо да припремимо извештај за наредну министарску конференцију 2012. године. Крајем марта бићемо домаћини министрима из целе Европе на скупу на којем ће се сумирати резултати двадесетогодишње примене ТЕМПУС програма.

Какву оцену очекујете, с обзиром на то да је лоша пролазност на факултетима, имали смо протесте студената и даље је доста повика против Болоње?

– Болоња је била стартна основа пре 10 година. Сада се говори о европском простору високог образовања као резултату примене Болоњског процеса.

Али имате протесте студената широм Европе.

– Протеста има, али су поводи веома различити. Прошле године био сам у Бечу када су студенти демонстрирали и својим очима сам видео да је ту било и много ствари које немају везе са образовањем, попут парола „Слободне границе”, песама са политичким конотацијама и слично. У Лондону студенти су демонстрирали против троструког повећања цена школарина. У Италији протестују јер је држава смањила издвајања за образовање.

Да, али се и у Србији може чути, чак и из уста самих студената, да подмлаци политичких партија доминирају студентским парламентом и да нису задовољни својим представницима?

– Ја нисам неко ко не разговара са студентима и сами су ми управо то рекли, а мој је одговор увек: ако нисте задовољни својим представницима – промените их. Ако нисте задовољни неким решењима – промените их. Али када се донесу одређена правила и закони, они се морају поштовати, све остало је анархија. Дешавало нам се да дођу студентски представници и траже да се измени закон, а онда када ми то и урадимо, онда буде протеста других студента са објашњењем да они нису то тражили, односно да они те студентске представнике не признају и тако у круг.

Мислите на рангирање које је било повод и за штрајк глађу испред владе?

– Да. Ми смо у радној групи за измену закона прихватили шест од осам студентских захтева, укључујући и рангирање. Факултетима је остављено да сами утврде критеријуме за рангирање, јер се они разликују и ту је дошло до проблема. А за то није криво министарство. При томе, стално се заборавља да смо повећањем броја рокова и смањењем броја бодова, омогућили да већи број студената упише наредну годину. У овој години ћу промовисати идеју да се изврши рангирање универзитета и факултета у Србији на основу критеријума који важе у земљама које деле европски систем образовања.

Наставници су затражили заштиту своје професије пошто је претучена професорка Дванаесте београдске гимназије. Шта ћете учинити да се смањи насиље у школама?

– Напад на професорку Гребенаревић је за сваку осуду. Ја сам исте вечери контактирао Ургентни центар интересујући се за стање повређене професорке, као и МУП. Истрага је још у току и сигуран сам да ће починиоци бити откривени и санкционисани. Иначе, статистика показује да је у Србији смањено насиље у школама, пре свега захваљујући програму са Уницефом, али и промовисању разговора као начину решавања проблема, школским полицајцима, сигурносним камерама... Међутим и даље има великих урбаних средина попут Београда и Новог Сада, где су различити облици насиља и даље у високом проценту и то у старијим разредима, што нам говори да за те средине треба тражити друга решења, заједно са локалном самоуправом. Разговараћемо и о промени законских решења која се односе на одговорност ученика и њихово непримерено понашање. На ту тему смо раније разговарали и са синдикатима. Свака мера која се доноси мора бити утемељена на струци јер у Србији има 103.000 запослених у основним и средњим школама, а образовни систем обухвата 905.000 ученика који похађају 1.800 основних и средњих школа.

Сандра Гуцијан