„Kolateralna šteta” pogroma 17. marta 2004. godine na Kosmetu, kada su u jednom danu Albanci uništili ili do temelja spalili 35 hramova Srpske pravoslavne crkve, bila je i Bajrakli džamija u Beogradu, jedina islamska bogomolja u prestonici. Iskorišćena za bezumnu osvetu, u noći između 17. i 18. marta Bajrakli-džamija je spaljena, išarana grafitima, uništene su sve prostorije objekta pored nje, spaljeno je 7.000 knjiga, među kojima i vredni rukopisi beogradskih muslimana iz osmanskog perioda, kao i povelja o postavljenju prvog reis-ul-uleme Islamske zajednice Kraljevine Jugoslavije napisana na arapskom jeziku iz 1930. godine.   

Ožiljci stari osam godina na verskom objektu u kojem se mole vernici Islamske zajednice Srbije, vidljivi su i danas i na neke od njih ukazuje nam generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije, Eldin Ašćerić. On pokazuje improvizovani pod džamije, spoljnu fasadu koja se osipa, unutrašnju na kojoj se još mogu videti tragovi gareži oko prozora. Posledice napada na džamiju nisu, međutim, samo na objektu – od 2004. godine pred svaku veću utakmicu, miting ili sličan događaj, Bajrakli džamiju čuva kordon policije.

– Došli smo u nezavidnu situaciju da se osećamo kao da smo u rezervatu. Uvek postoji neki čuvar koji treba da vas čuva kao da smo neka ugrožena vrsta – navodi Ašćerić.

Požar i rušenje džamija stara više od 300 godina pregurala je bez težih konstruktivnih oštećenja, ali je objekat pored nje mnogo gore prošao – deo zgrade i danas je neupotrebljiv. Islamska zajednica, zahvaljujući pomoći ambasade SAD u Srbiji, platila je 20.000 dolara da se uradi projekat ekspertize, posle kojeg je trebalo uraditi i projekat sanacije, ali se sa tim stalo. Što se tiče same Bajrakli džamije njena rekonstrukcija počela je neposredno posle uništenja i finansirana je sredstvima Grada Beograda.

– Ti radovi su bili jako površni. Džamija jeste dobila lepši izgled spolja u odnosu na stanje koje je bilo ranije, dobila je nove prozore, jer su svi stari bili polupani, ali sada možete da vidite da se zidovi džamije osipaju, prozori u unutrašnjosti objekta nisu završeni, nema kvalitetno urađene električne instalacije koje je imala pre paljenja, unutrašnji zidovi džamije nisu konzervirani ni do dan-danas, nema pod, jer smo mi stari izbacili, budući da je, osim što je bio spaljen mestimično, zbog gašenja bio pun vlage i vode i počeo je da truli. Grad Beograd je bio u obavezi da je rekonstruiše i sam se obavezao na to – ističe Ašćerić.

U kabinetu gradonačelnika Beograda kažu da budući da je Bajrakli džamija spomenik kulture pod zaštitom države o njoj brigu vodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Prema podacima iz ove gradske institucije, tokom leta 2004. godine izvedeni su radovi na raščišćavanju, opravci i zameni prozora i vrata, sa pranjem fasade objekta za šta je grad Beograd, odnosno Sekretarijat za kulturu, izdvojio 2.335.470 dinara. U drugoj fazi radova, kada je rađena sanacija fasade i krovnog pokrivača krajem 2004. godine, izdvojeno je 1.233.780 dinara. Arhitekta Zoran Tucić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže da je bilo planirano da radovi na Bajrakli džamiji budu nastavljeni.

– Prilikom rekonstrukcije 2004. godine urađeni su samo hitni radovi, a računali smo da se kasnije uradi kompletan objekat kada bismo počeli sa uređenjem dvorišta džamije. Naime, trebalo je da se radi na abdesthani, prostoru za ritualno kupanje muslimana, koji se nalazi u dvorištu, preko puta ulaza u Bajrakli džamiju, na uvođenju podnog grejanja u samu džamiju, kao i na ogradi dvorišta džamije. Minaret danas jeste u lošijem stanju nego što je bio 2004. godine, ali da bi bilo koji od tih radova bili preduzeti Zavod mora da dobije projekat radova koje mi onda odobravamo i s takvim projektom može da se konkuriše za sredstva iz gradskog budžeta. Projekte, međutim, nismo dobili od Islamske zajednice Srbije i inicijativa za nastavak radova je, dakle, na njima – kaže Tucić.

Objašnjavajući da Zavod ne može da uradi ove projekte za Islamsku zajednicu, jer on propisuje konzervatorske uslove i daje saglasnost na projekat, pa bi došlo do sukoba interesa, Tucić navodi i da bi izmenama plana detaljne regulacije trebalo rešiti pitanje objekta pored džamije, kako bi on bio uredan, ali da i u tome Islamska zajednica Srbije neće moći da ima pomoć Zavoda, jer to nije u njihovoj nadležnosti.

Jelena Čalija

----------------------------------------

Molitva u dve smene

Prema popisu iz 2002. godine u Beogradu ima 20.366 muslimana, mada Islamska zajednica Srbije procenjuje da ih ima mnogo više. Jedini prostor u kojem mogu da mole je Bajrakli džamija koja ima oko 120 metara kvadratnih. U vreme velikih praznika, ispunjena je ne samo unutrašnjost džamije, već i zgrada pored, dvorište, ali i ulica zbog čega se ponekad dešava da se molitve o velikim islamskim praznicima organizuju u dve smene, a vernici klanjaju napolju po snegu, suncu, kiši. Zahtev da muslimani dobiju još jednu džamiju u poslednje vreme je aktuelizovan, ali kako kaže Ašćerić još nije pronađeno odgovarajuće rešenje.

-------------------------------------------

Jedini objekat turske sakralne kulture

Bajrakli džamija, zadužbina sultana Sulejmana Drugog, podignuta je između 1660. i 1688. godine i jedini je sačuvani objekat turske sakralne arhitekture u Beogradu. Naziv je iz osamdesetih godina 18. veka, po barjaku koji je istican na džamiju kao znak za početak molitve u svim varoškim džamijama. Za spomenik kulture proglašena je odlukom Umetničkog muzeja 1946. godine, a za kulturno dobro od velikog značaja za republiku Srbiju proglašena je 1979. godine.