У Србији постоји залиха вакцина против беснила само за месец дана, а очекује се да ће увезена цепива добити дозволу за коришћење почетком маја и да ће снабдевање тржишта тада бити нормализовано. Проблем са вакцинама је настао када је пас у Куршумлији ујео седморо људи, који нису могли да нађу вакцину против беснила у неколико градова у Србији и који су уплашени да у одређеном временском року неће моћи да добију неопходну инјекцију.

Професор др Душан Лалошевић, директор Пастеровог завода у Новом Саду, националне референтне установе за беснило у Србији и лабораторије за дијагностику беснила код људи и животиња, тврди да проблем беснила код људи у Србији не постоји већ 30 година и да грађани које јеу Куршумлији ујео паснемају разлога за страх, јер ту не постоји сумња на ово обољење.

– Уколико би се открила болест, наше мобилне екипе би одмах отишле у Куршумлију и вакцинисале људе које је он ујео. Мислим да је те особе напао агресиван пас, а не бесан. Главна заштита против беснила је серум који се даје у ткиво око ране. Он се прави од крви добровољних даваоца и у последњих годину дана обезбедили смо континуирану набавку серума. Онај ко га прими, после треба да добије цепиво. Вакцина против беснила има мало, 200 доза за целу Србију, што је довољно за месец дана. Београду смо јуче проследили 10 доза, а  седам Нишу, па они код којих се сумња на болест могу да их приме. Ове године смо поручили вакцине тек пошто је усвојен буџет и направљен договор о њиховој набавци са РЗЗО и чека се да буду одобрене – истакао је др Лалошевић.

Наш саговорник напомиње да нису све здравствене институције овлашћене да дају пацијентима ове вакцине, да домови здравља не треба да их држе, као и да их грађани могу добити у неком од 30 пунктова у земљи (заводима за јавно здравље или инфективним клиникама) који су под надзором Пастеровог института.

– Уколико их нема у једној амбуланти, грађани могу да их нађу у другој у суседном граду. Оне су бесплатне, не плаћа се ни партиципација. Ми немамо проблема са том болешћу јер имамо добро организоване службе. Да би неко прегледао пса за кога се сумња да је бесан, мора да буде едукован, то не може свако да ради. Било је проблема са бесним лисицама, па већ дуже време траје вакцинација лисица да би се спречило беснило, тако што се из авиона баца вакцина за њих и тај пројекат помаже ЕУ. У 2009. забележили смо 15 случајева бесних паса, а прошле године само два – у Новом Кнежевцу и Новој Вароши. Ове године само један случај и то у околини Параћина – нагласио је др Лалошевић.

Како објашњава др Бојана Гргић, епидемиолог Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, са имунизацијом треба кренути ако животиња показује знаке беснила.

– Када је реч о случају у Куршумлији, колико сам упозната, у том подручју нема беснила и ти људи могу да буду мирни. Најважније је после уједа животиње опрати рану како би се смањио број микроорганизама на том месту – истакла је др Гргић.

Александар Туцовић, пи-ар Агенције за лекове и медицинска средства Србије, каже да је вакцинапротивбеснила „верораб”, произвођача „СанофиПастера”,стигла у ову установу 11. марта, а да језаконскирок трајањаанализе заовакавтипбиолошкоглека 60 дана.

– Залагањемстручњаканаше агенцијесигурнисмодаћесеанализезавршитимногопрерокаиистогдана ћедобитисертификат – истакао је Туцовић.

-------------------------------------------------------------------

Станковић: Испитати ситуацију са вакцином

Др Зоран Станковић,министар здравља,рекао је јуче да је дао налог да запослени у овом министарству испитају каква је ситуација са вакцином против беснила и да сеу сарадњи са РЗЗО тај проблем што пре реши. Он јенагласио је да је набавка лекова и вакцина у надлежности РЗЗО и да је проблематично то што информације са терена уместо да стигну у Министарство здравља, прво стигну у средства јавног информисања.

–Зашто неко није рекао: „Ми немамо вакцине за беснило, налазимо се на терену где постоји беснило и молимо да се то под хитно набаве” – нагласио је министар здравља.

Последњи случај беснила код човека 1980. године

Иако је став да вакцину против беснила особа треба да прими у року од 48 сати од уједа пса, по речима др Душана Лалошевића, предлог Светске здравствене организације је следећи: уколико уједени човек прими серум, онда цепиво може да добије у размаку од седам дана.

У Србији у протеклих 30 година ниједан човек није добио беснило, тврди наш саговорник, а последњи случај забележен је 1980. године када је једна особа на Инфективној клиници у Приштини преминула. Познат је податак да је деведесетих година, у време рата двоје људи из БиХ оболело, који су касније преминули у Загребу. Случајеве беснила код људи крајем прошлог века забележени су и у Румунији и у Бугарској.