„Папа би вероватно желео да се поводом његовог доласка постигне сагласност и јединство свих у Србији, и државе и Цркве, и зато чека да сви заједно упуте тај позив”, каже београдски надбискуп Станислав Хочевар поводом недавних изјава патријарха Иринеја о могућем доласку папе Бенедикта Шеснаестог у Ниш 2013. године на прославу 1.700 година од доношења Миланског едикта.

– Папа је био у свим земљама у окружењу, осим у Србији, и овдашњи католици осећају се нелагодно због тога, јер само њих никада није посетио њихов верски поглавар – наглашава надбискуп Хочевар.

Пред Изборни сабор, као епископ нишки, а касније и као нови поглавар СПЦ, патријарх Иринеј изјавио је да је папин долазак у нашу земљу ствар Римокатоличке цркве, али да би га СПЦ поздравила јер би то био „долазак са посебним разлогом”. Патријарх је подсетио да се Милански едикт, којим је римски император Константин, рођен у Нишу, легализовао хришћанство, односи на Цркву и хришћанство у целини, као и да је прилично вероватно да би у Нишу, приликом обележавања значајног јубилеја, могло да дође до једног од екуменских сусрета. Београдски надбискуп истиче да првојерарх српске Цркве, као што је чинио и раније као епископ нишки, добро схвата значај Миланског едикта и показује велику жељу читавог народа и СПЦ да се тај јубилеј достојно обележи, јер, како наглашава, нема хришћанства без Истока и Запада.

– То још не значи да је нека одлука донета, да је став са свих страна прихваћен, већ само да је то жеља Његове светости и његово мишљење. Оно је важно, између осталог, и због тога јер је тиме српски патријарх хтео да почне разговор на ту тему, а исказивањем свог јасног става показао је да добро схвата изазове времена и жели да им одговори – рекао је надбискуп Хочевар.

Потребно је да се по питању доласка поглавара Римокатоличке цркве у Србију усагласе и остали епископи, да се направи званичан став српске Цркве по том питању, после чега би се тек могло говорити хоће ли папа 2013. године доћи у нашу земљу и како би та посета била организована, каже надбискуп Хочевар.

– Морамо знати да је једно тражење усаглашавања ставова, а друго када се сагласност са свима постигне и конкретна одлука донесе. Ми сада не знамо ни како ће јубилеј бити организован, ког датума је предвиђено да буде прослава у Нишу, па се стога не може знати ни да ли ће и када папи бити упућен позив – каже београдски надбискуп.

Димитрије Калезић, професор Православног богословског факултета у пензији, наводи да се о могућој посети поглавара Римокатоличке цркве изјашњава Свети архијерејски сабор.

– Од српских архијереја зависи какву ће одлуку донети јер је овакво питање у њиховој надлежности – рекао је Калезић.

Ако папа дође 2013. године, то не значи да он долази у званичну посету Србији, већ да присуствује међурелигијском скупу, а на обележавању тако значајног јубилеја очекује се долазак представника свих хришћанских цркава, наглашава верски аналитичар Живица Туцић.

– Милански едикт није писан само за православце, већ за цео хришћански свет, па је на прославу датума значајног за све хришћане незаобилазно позвати и Римокатоличку цркву, а на њима је да одлуче ко ће доћи на скуп. Патријарх Иринеј не жели да сведе обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта на обичну манифестацију, већ жели да је претвори у озбиљан скуп и покушај приближавања хришћанских цркава. Не треба, дакле, тај сусрет сводити на православно-католички сусрет, а још мање на српско-ватикански, јер он је општехришћански – каже Туцић.

Позив папи да посети нашу земљу у неколико наврата упутила је наша држава – последњи пут поновио га је председник Борис Тадић, средином новембра прошле године када је био у посети Ватикану. Међутим, како је објашњено, став папе и Ватикана је да поглавар Римокатоличке цркве не долази у једну земљу уколико већинска црква није сагласна са том посетом.

Претходник папе Бенедикта Шеснаестог, Јован Павле Други, више пута посетио је суседне земље, а било је и неколико планова да се састане са блаженопочившим патријархом Павлом. До сусрета поглавара Римокатоличке и Српске православне цркве умало није дошло приликом папине посете Бањалуци 2003. године. Како је неколико година потом у једном интервјуу објаснио владика шабачки Лаврентије, локални организатори направили су грешку и прославу су заказали у католичком самостану у којем је у Другом светском рату убијено неколико стотина Срба. „Патријарх тамо већ због тих дубоких рана није могао да оде”, истакао је тада владика Лаврентије који се, различитим поводима, са папом Јованом Павлом Другим састао седам пута.

„Оптерећени односи из Другог светског рата”, злочини које су тада поједини представници Католичке цркве одобравали и подстицали, држање Римокатоличке цркве током ратова деведесетих година прошлог века, страх од „покатоличавања”, неки су од разлога званично и незванично навођених као препрека за долазак римског поглавара у Србију. С друге стране, истицано је да католички верници желе да их њихов поглавар посети, као и да би таква посета за Србију значила подстицај на путу европских интеграција, подигла њен међународни углед, а често је наглашавано и да Ватикан није признао независност Косова.

Јелена Беоковић