U petak ujutru, telefonskim pozivom iz Londona, obradovao nas je doajen srpskog novinarstva Jaša Almuli koji unazad nekoliko godina živi i radi u britanskoj prestonici. Porazgovarali smo i o preminulom, dan ranije sahranjenom, patrijarhu Pavlu i o jednom njegovom dobročinstvu o kome se u široj javnosti nedovoljno zna.

– Jevrejska zajednica u Beogradu i Srbiji ima mnogo razloga da duboko žali smrt patrijarha Pavla i da mu bude zahvalna jer joj je pomogao da odbrani od kleveta jevrejskih zatočenika Jasenovca, gde je njih više od 20.000 ubijeno – kaže Jaša Almuli, svojevremeni predsednik Jevrejske opštine u Beogradu, koji je tri puta posetio patrijarha, uvek u društvu pokojnog profesora psihijatrije dr Nikole Volfa, predsednika Verske sekcije u Jevrejskoj opštini u Beogradu.

– U tim razgovorima – svedoči Almuli – zamolili smo patrijarha Pavla i da se iz nekih tekstova u izdanju Crkve izbaci ruženje Jevreja, što je on s razumevanjem saslušao. U aprilu 2005, pre obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida i održavanja naučnog skupa i komemoracije povodom 60. godišnjice juriša golorukih zatočenika Jasenovca na kapiju toga pakla, patrijarhu sam se obratio i pismom.

„Verujem da je to prilika da se ispravi jedna velika nepravda prema Jevrejima zatočenicima Jasenovca u čije je bezimene rake bačena jedna trećina jevrejskih žrtava holokausta u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji. Na te nesretnike i čitav njihov narod bačena je teška kleveta koja je našla put i u ’Spomenici Srpske pravoslavne crkve’ povodom 50. godišnjice velikomučeničkog Jasenovca”, naveo je Almuli i u pismu obrazložio kako je  ta gruba uvreda jevrejskog naroda nastala.

Trinaest Srba pušteno je 30. marta 1942. iz Jasenovca u Beograd, a u Komesarijatu za izbeglice Nedićeve vlade, između 9. i 13. aprila, dali su zapisničke izjave, objavljene u prvoj knjizi dokumenata o koncentracionom logoru Jasenovac Antuna Miletića. Nijedna od tih izjava nije sadržala ništa loše o Jevrejima u Jasenovcu, sa izuzetkom svedočenja Vojislava Prnjatovića iz Sarajeva. On je 9. aprila u jednoj rečenici napisao da o Jevrejima u logoru „nažalost nismo stekli za vreme robovanja dobar sud zbog čestog njihovog nedoličnog ponašanja i nesolidarnosti, dok su se zatočenici Hrvati ponašali dobro”.

Posle samo dva dana, 11. apila 1942, situacija se korenito menja jer je Milan Nedić poslao pismo Upravnom štabu nemačkog komandanta u Srbiji i molio da se Nemačka založi za bolji postupak prema Srbima u ustaškim logorima.

„Neko je tada zaključio da bi ta molba dobila na snazi ako bi pušteni Srbi dali dodatne izjave koje će goditi nemačkim ušima”, napisao je Almuli patrijarhu Pavlu i objasnio da je pomenuti Prnjatović 11. aprila 1942. potpisao novi, duži izveštaj i u njemu izneo niz optužbi na račun jevrejskih zatočenika u Jasenovcu i jevrejskog naroda.

U pismu patrijarhu, Almuli je ukazao da je ta naknadna Prnjatovićeva izjava, koja je značila „žigosanje jednog čitavog naroda na način nacista i najcrnjeg antisemitizma” preneta i u pomenutoj knjizi objavljenoj pod okriljem SPC, zbog čega „ostaje zadatak da se javno odbaci naručena optužba protiv svih jevrejskih zatočenika i čitavog našeg naroda”. Utoliko pre jer na „manipulacije sa iskazima puštenih Srba ukazuje i činjenica da su 15. aprila 1942. i ostalih 12 puštenih logoraša potpisali dopunski, zajednički zapisnik u Komesarijatu za izbeglice isključivo posvećen „ponašanju Jevreja”, na koje se baca loše svetlo. (I ove izjave je objavio Miletić u trećem tomu svoje zbirke.)

Na kraju pisma Almuli je naveo:

„I za Jevreje i za Srbe nastradale u Jasenovcu čije kosti leže izmešane u zajedničkim grobnicama, mnogo bi značilo kada bi se Srpska Pravoslavna Crkva ogradila od zloupotrebe tzv. dokumenata, proizvedenih u doba nemačke okupacije, jednom izjavom Komisije SPC za Jasenovac ili možda Svetog Arhijerejskog Sinoda ili Vašom ličnom”.

Na ovaj apel da se ispravi jedna velika nepravda prema Jevrejima učinjena za vreme okupacije, patrijarh Pavle je odgovorio pismom Jaši Almuliju, navodeći i sledeće:

„Sa zahvalnošću potvrđujem prijem Vašeg pisma kojim ste nam opisali nepravde pričinjene mnogostradalnom jevrejskom narodu.

Približava se vreme komemoracije u Srbiji i u Republici Srpskoj povodom 60 godina od proboja zatočenika iz logora u Jasenovcu. Srbi i Jevreji su vekovima živeli zajedno i podjednako su mučeni i stradali u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata. U želji da se ispravi višedecenijska nepravda prema našim sugrađanima Jevrejima, Srpska pravoslavna crkva odbacuje antijevrejske klevete pripisane Vojislavu Prnjatoviću i dvanaestorici ostalih zatočenika puštenih iz Jasenovca, koje su na dan 15. aprila 1942. vlasti pod nemačkom okupacijom iznudile ili krivotvorile”, zaključio je patrijarh Pavle.

– Ovo pismo govori o širokom razumevanju i plemenitosti poglavara SPC patrijarha Pavla i ima veliki značaj za jevrejsku zajednicu – kaže Jaša Almuli i naglašava da je patrijarhovo pismo objavljeno u organu SPC „Pravoslavlju”, kao i na sajtu SPC.

Prepisku s patrijarhom Pavlom, Jaša Almuli će objaviti u celini u svojoj knjizi „Jevreji i Srbi u Jasenovcu”, koju će u decembru objaviti „Službeni glasnik”.

Slobodan Kljakić