У петак ујутру, телефонским позивом из Лондона, обрадовао нас је доајен српског новинарства Јаша Алмули који уназад неколико година живи и ради у британској престоници. Поразговарали смо и о преминулом, дан раније сахрањеном, патријарху Павлу и о једном његовом доброчинству о коме се у широј јавности недовољно зна.

– Јеврејска заједница у Београду и Србији има много разлога да дубоко жали смрт патријарха Павла и да му буде захвална јер јој је помогао да одбрани од клевета јеврејских заточеника Јасеновца, где је њих више од 20.000 убијено – каже Јаша Алмули, својевремени председник Јеврејске општине у Београду, који је три пута посетио патријарха, увек у друштву покојног професора психијатрије др Николе Волфа, председника Верске секције у Јеврејској општини у Београду.

– У тим разговорима – сведочи Алмули – замолили смо патријарха Павла и да се из неких текстова у издању Цркве избаци ружење Јевреја, што је он с разумевањем саслушао. У априлу 2005, пре обележавања Дана сећања на жртве геноцида и одржавања научног скупа и комеморације поводом 60. годишњице јуриша голоруких заточеника Јасеновца на капију тога пакла, патријарху сам се обратио и писмом.

„Верујем да је то прилика да се исправи једна велика неправда према Јеврејима заточеницима Јасеновца у чије је безимене раке бачена једна трећина јеврејских жртава холокауста у бившој Краљевини Југославији. На те несретнике и читав њихов народ бачена је тешка клевета која је нашла пут и у ’Споменици Српске православне цркве’ поводом 50. годишњице великомученичког Јасеновца”, навео је Алмули и у писму образложио како је  та груба увреда јеврејског народа настала.

Тринаест Срба пуштено је 30. марта 1942. из Јасеновца у Београд, а у Комесаријату за избеглице Недићеве владе, између 9. и 13. априла, дали су записничке изјаве, објављене у првој књизи докумената о концентрационом логору Јасеновац Антуна Милетића. Ниједна од тих изјава није садржала ништа лоше о Јеврејима у Јасеновцу, са изузетком сведочења Војислава Прњатовића из Сарајева. Он је 9. априла у једној реченици написао да о Јеврејима у логору „нажалост нисмо стекли за време робовања добар суд због честог њиховог недоличног понашања и несолидарности, док су се заточеници Хрвати понашали добро”.

После само два дана, 11. апила 1942, ситуација се коренито мења јер је Милан Недић послао писмо Управном штабу немачког команданта у Србији и молио да се Немачка заложи за бољи поступак према Србима у усташким логорима.

„Неко је тада закључио да би та молба добила на снази ако би пуштени Срби дали додатне изјаве које ће годити немачким ушима”, написао је Алмули патријарху Павлу и објаснио да је поменути Прњатовић 11. априла 1942. потписао нови, дужи извештај и у њему изнео низ оптужби на рачун јеврејских заточеника у Јасеновцу и јеврејског народа.

У писму патријарху, Алмули је указао да је та накнадна Прњатовићева изјава, која је значила „жигосање једног читавог народа на начин нациста и најцрњег антисемитизма” пренета и у поменутој књизи објављеној под окриљем СПЦ, због чега „остаје задатак да се јавно одбаци наручена оптужба против свих јеврејских заточеника и читавог нашег народа”. Утолико пре јер на „манипулације са исказима пуштених Срба указује и чињеница да су 15. априла 1942. и осталих 12 пуштених логораша потписали допунски, заједнички записник у Комесаријату за избеглице искључиво посвећен „понашању Јевреја”, на које се баца лоше светло. (И ове изјаве је објавио Милетић у трећем тому своје збирке.)

На крају писма Алмули је навео:

„И за Јевреје и за Србе настрадале у Јасеновцу чије кости леже измешане у заједничким гробницама, много би значило када би се Српска Православна Црква оградила од злоупотребе тзв. докумената, произведених у доба немачке окупације, једном изјавом Комисије СПЦ за Јасеновац или можда Светог Архијерејског Синода или Вашом личном”.

На овај апел да се исправи једна велика неправда према Јеврејима учињена за време окупације, патријарх Павле је одговорио писмом Јаши Алмулију, наводећи и следеће:

„Са захвалношћу потврђујем пријем Вашег писма којим сте нам описали неправде причињене многострадалном јеврејском народу.

Приближава се време комеморације у Србији и у Републици Српској поводом 60 година од пробоја заточеника из логора у Јасеновцу. Срби и Јевреји су вековима живели заједно и подједнако су мучени и страдали у Јасеновцу за време Другог светског рата. У жељи да се исправи вишедеценијска неправда према нашим суграђанима Јеврејима, Српска православна црква одбацује антијеврејске клевете приписане Војиславу Прњатовићу и дванаесторици осталих заточеника пуштених из Јасеновца, које су на дан 15. априла 1942. власти под немачком окупацијом изнудиле или кривотвориле”, закључио је патријарх Павле.

– Ово писмо говори о широком разумевању и племенитости поглавара СПЦ патријарха Павла и има велики значај за јеврејску заједницу – каже Јаша Алмули и наглашава да је патријархово писмо објављено у органу СПЦ „Православљу”, као и на сајту СПЦ.

Преписку с патријархом Павлом, Јаша Алмули ће објавити у целини у својој књизи „Јевреји и Срби у Јасеновцу”, коју ће у децембру објавити „Службени гласник”.

Слободан Кљакић