Друштво

Патријарх позвао Србе на Косову да буду истрајни

Патријарх српки Иринеј

Патријарх српски Иринеј поручио је данас у божићној посланици верницима, Србима на Косову и Метохији, да буду истрајни у свом неправедном страдању и остану на својим огњиштима, уз цркве и светиње на земљи својих дедова и прадедова.

„Нажалост, браћо и сесте, морамо признати да је наш духовни мир прилично помућен, те ни радост наша није потпуна. Она је осенчена страхом и бригом због свакодневних збивања у свету а посебно због трагичних збивања на нашем распетом Косову и Метохији”, поручио је партијарх.

Он је истакао да та збивања муте складни пој анђеоске песме и прете да мир стрпљење претворе у неспокојство и нетрпељивост.

Патријарх је у посланици поручио Србима да је црква увек са њима и да ће увек бити са њима.

„Без страдања нема ни васкрсења. Господ нека свима буде мерило и у страдањима”, поручио је партијарх и пожелео срећан Божић.

Патријарх је у посланици позвао грађане да очувају светињу брака, да се брину и старају о својој деци, а наручито о њиховом верском и моралном васпитању и образовању.

„Веронаука у образовном систему у нашим школама јесте велика помоћ, али није једина и није довољна. Зато су родитељи и топли породични дом света заједница и место узрастања у меру раста висине Христове”, рекао је патријарх и додао да се вера и морал уче најпре у родитељском дому, породици.

Наводећи да је „Бог родитељима дао узвишену улогу да кроз рађање и васпитање деце оплемењују свет и да га чине бољим и лепшим, патријарх је указао да, нажалост, још увек много бракова склопљених без благослова Цркве, а и разведених бракова, који су права несрећа и за Цркву и за народ.

Он је верницима у расејању поручио да „отворе срца” и да Божић прославе у радости јер је, какко ј рекао, свуда земља Господња, а Бог је свуда и на сваком месту”.

„Свака деоба, раздор, непријатељство и разарање заједништва супротни су Духу Божјем и духу Цркве”, рекао је патријарх и поручио да празновање Божића није просто обичај, традиција, навика, дан примања и давања дарова, већ да је дар над даровима.

Патријарх је истакао да се свакодневно сусрећемо са искушењима, недаћама и патњама, изазваним од других или од, како је рекао, нас самих.

„Патње у нашим домовима, школама, градовима и селима, патње у државама и међу народима сведоче о дубокој подељености у свету, подељености која се не може превазићи људским напорима”, рекао је патријарх.

Он је истакао да се често учини да је неред покретач и носилац нашег друштва и додао да је неред, међутим, присутан само онда где је изгубљена свест о истинској мери свега и свих, а то је љубав.

Танјуг
објављено: 05.01.2012.

Последњи коментари

Новосађанин НС | 06/01/2012 14:50

Они који траже да се патријарх пресели на Косово, са истим правом могу да траже и да се председник државе пресели на Косово, јер и он бар вербално
тврди да се Србија неће одрећи Косова. А можемо
и престоницу да преместимо на Косово. Исто тако,
председник би могао и мало да се вози београдским трамвајем, да осети мало живот обичног човека, јер он има већу моћ од патријарха
да учини нешто и за Србе на Косову и за народ у целини.

pop jovanovic | 06/01/2012 15:12

Nemoguce je da covek nije deo Prirode( ili da moze da razume nesto sto nije deo njegove prirode) ciji je on adekvatan uzrok. Moc kojom svaka posebna stvar a samim tim i covek EGZISTIRA je sadrzana u moci Prirode ili Boga ne toliko u kontekstu beskonacnog koliko u shvatanju svoje prirode kao stvarne ljudske sustine, razuma i emocija. Dosta toga moze da bude uzrok nade i straha i mi to odredjujemo kao dobro i zlo sto je ujedno i uzrok zadovoljstva i bola i mi se odnosimo prema tome sa ljubavlju ili mrznjom. Svako je na razlicit nacin aficiran istim objektom pa sam tim i Verom sto je prirodno na osnovu gore recenog. A kako stoji sa razumom o tome drugom prilikom. HRISTOS SE RODI

pop jovanovic | 06/01/2012 15:19

Nemoguce je da covek nije deo Prirode( ili da moze da razume nesto sto nije deo njegove prirode) ciji je on adekvatan uzrok. Moc kojom svaka posebna stvar a samim tim i covek EGZISTIRA je sadrzana u moci Prirode ili Boga ne toliko u kontekstu beskonacnog koliko u shvatanju svoje prirode kao stvarne ljudske sustine, razuma i emocija. Dosta toga moze da bude uzrok nade i straha i mi to odredjujemo kao dobro i zlo sto je ujedno i uzrok zadovoljstva i bola i mi se odnosimo prema tome sa ljubavlju ili mrznjom. Svako je na razlicit nacin aficiran istim objektom pa sam tim i Verom sto je prirodno na osnovu gore recenog. A kako stoji sa razumom o tome drugom prilikom. HRISTOS SE RODI