Viša klasa u Srbiji broji oko 50.000 pripadnika, srednja oko 800.000, u nižoj klasi je oko dva i po miliona ljudi. Među pripadnicima srednje klase je oko 100.000 onih koji joj formalno pripadaju, ali ne mogu da realizuju taj svoj položaj. To su fakultetski obrazovani ljudi, bez posla, čiji roditelji pripadaju srednjoj klasi. Za razliku od drugih tranzicijskih zemalja gde je gotovo zanemarljiv broj visokoobrazovanih bez posla, u Srbiji ih je mnogo više nego što bi to bilo poželjno – rezultati su prošlogodišnjeg istraživanja Instituta za sociološka istraživanja.

Dr Slobodan Cvejić, saradnik ovog instituta i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da se ovi podaci odnose samo na radno aktivno stanovništvo i ističe da se kod nas polako formira klasa kapitalista. Reč je o ljudima koji poseduju nekretnine u vlasništvu u to elitnim delovima većih gradova Srbije, posebno u Beogradu i drugim gradovima Evrope. Oni su vlasnici trgovačkih lanaca, imaju po nekoliko firmi, veliku ušteđevinu, raspolažu ogromnim kapitalom.

Iz ove više klase izdvaja se jedan procenat najbogatijih koji žive luksuzno, ne oskudevaju ni u čemu, kako narod kaže „ne fali im ni od ’tice mleko”. Svojim bogatstvom mogu da se nose rame uz rame s bogatašima iz razvijenih zapadnih zemalja.

Srednju klasu čine visokoobrazovani ljudi, profesori, stručnjaci, inženjeri, menadžeri, niži direktori javnih preduzeća, lekari i nastavnici. Pripadnici srednje klase imaju stan ili kuću, školuju decu, odnosno mogu da im obezbede bolje obrazovanje, odlaze na letovanje, najčešće u Grčku i Tursku. Pripadnike ove klase obeležavaju neka potrošačka statusna obeležja, pa ih možemo prepoznati po automobilima koje voze, odeći koju kupuju, ređe kod Kineza, a više u luksuznim radnjama i slično.

Kako kaže ovaj sociolog, srednja klasa u Srbije nije jedinstvena. Unutar nje postoji podela na one koji su više okrenuti privatnom sektoru i na one koji su zaposleni u javnom sektoru. „Ova podela može da bude jako važna, zbog toga što će ova dva segmenta srednje klase ispoljiti različite interese u daljoj transformaciji privrede i društva”, naglašava dr Cvejić.

Za mnoge koji imaju posao u javnoj ustanovi karakteristična je neka vrsta autocenzure, jer smatraju da treba da budu lojalni postojećem društvenom poretku, odnosno da ga neki način štite. Na drugoj strani su preduzetnici, okrenuti privatnoj inicijativi, tržišnoj utakmici. „Tako se reprodukuju dva različita sistema koji počinju da se profilišu u dva bloka – jedan je za državni kapitalizam, drugi za liberalni”, objašnjava naš sagovornik.

Cvejić ukazuje na jedan segment srednje klase koji je doskoro predstavljao gubitnike tranzicije – recimo, fakultetski obrazovani ljudi koji su ostali zarobljeni pozicijom svog preduzeća u ovoj sporoj transformaciji društva i prelasku u novi privredni poredak. Oni su neki način „žrtvovani”.

Najviše je pripadnika niže klase. To su seljaci, nezaposleni, penzioneri, radnici, tehničari, zanatlije majstori...

Ovaj sociolog ističe da je tranzicija dovela do značajnih promena u društvenoj pokretljivosti. Pripadnici nižeg sloja mnogo teže ulaze u srednji ili viši sloj, teže dolaze do zaposlenja. Od pre nekoliko godina uočen je trend zatvaranja elitnih slojeva. Opada broj pripadnika elite čiji su očevi fizički radnici ili seljaci. Ubrzano raste broj pripadnika poslovne elite koji su potomci pripadnika srednjih slojeva i onih koji su u Srbiji porodično nasledili položaje više klase.

Na pitanje da li su pripadnici srednje klase skloniji tome da sebe „vide” u višoj klasi, naš sagovornik odgovara potvrdno. Za razliku od njih, retko se dešava da pripadnik više klase sebi pripiše niži društveni status.

– Među pripadnicima niže klase ima prilično onih koji imaju osećaj pripadnosti srednjoj klasi. U nižoj klasi ima visokokvalifikovanih radnika, tehničara i majstora koji su zadržali radno mesto i razvili opciju dodatne zarade. Oni više zarađuju od nekih pripadnika srednje klase. Ali objektivno ne pripadaju toj klasi, zbog toga što su neobrazovani, zato što imaju druge navike i drugačije ponašanje – kaže Cvejić.

Nada Kovačević

-----------------------------------------------------------

Nezadovoljni u srednjoj klasi

Većina građana u našoj mini-anketi sa nostalgijom se seća perioda kada je srednja klasa u našem društvu imala dominantu ulogu. Iako smatraju da je Srbija sada podeljena na bogate i siromašne, sebe svrstavaju u neku vrstu srednjeg staleža.

Vesna Crnomarković (54), lekar-specijalista, kaže da nije zadovoljna trenutnim položajem.

– Na osnovu profesije kojom se bavim, trebalo da budem u srednjem staležu, ali tu tezu ne potvrđuje i moj materijalni status, tako da zapravo ne mogu sa sigurnošću da kažem kojoj klasi pripadam – ističe Crnomarkovićeva.

Ljubica Janković (63), stomatolog, misli da pripada srednjoj klasi ali strahuje koje će mesto imati u budućnosti.

– Dosad sam koliko-toliko bila zadovoljna svojim socijalnim položajem, ali otkad sam dobila rešenje o penzionisanju ne mogu sa sigurnošću da tvrdim kom ću staležu ubuduće pripadati – smatra Jankovićeva.

Goran Pavlović (28), producent, kaže da pripada višoj srednjoj klasi i to zahvaljujući porodičnom poreklu.

– Nažalost, u Srbiji je nestao srednji stalež koji je stub svakog društva – kaže Pavlović i dodaje da nije zadovoljan primanjima.

Jelena Roganović (37), fizioterapeut, misli da je u našoj zemlji sve više ljudi koji pripadaju nižoj ekonomskoj klasi.

– Teško je proceniti, ali bih rekla da spadam u nižu srednju klasu i time nikako ne mogu biti zadovoljna – kaže Roganovićeva.

Jeleni Ljubojević (29), ekonomisti, odgovara materijalni položaj u kome se trenutno nalazi.

– Pripadam višem srednjem staležu, ali smatram da odavno postoje samo bogati i siromašni, što znači da je srednja klasa nestala – zaključuje Ljubojevićeva.

N. M.