Виша класа у Србији броји око 50.000 припадника, средња око 800.000, у нижој класи је око два и по милиона људи. Међу припадницима средње класе је око 100.000 оних који јој формално припадају, али не могу да реализују тај свој положај. То су факултетски образовани људи, без посла, чији родитељи припадају средњој класи. За разлику од других транзицијских земаља где је готово занемарљив број високообразованих без посла, у Србији их је много више него што би то било пожељно – резултати су прошлогодишњег истраживања Института за социолошка истраживања.

Др Слободан Цвејић, сарадник овог института и професор Филозофског факултета у Београду, објашњава да се ови подаци односе само на радно активно становништво и истиче да се код нас полако формира класа капиталиста. Реч је о људима који поседују некретнине у власништву у то елитним деловима већих градова Србије, посебно у Београду и другим градовима Европе. Они су власници трговачких ланаца, имају по неколико фирми, велику уштеђевину, располажу огромним капиталом.

Из ове више класе издваја се један проценат најбогатијих који живе луксузно, не оскудевају ни у чему, како народ каже „не фали им ни од ’тице млеко”. Својим богатством могу да се носе раме уз раме с богаташима из развијених западних земаља.

Средњу класу чине високообразовани људи, професори, стручњаци, инжењери, менаџери, нижи директори јавних предузећа, лекари и наставници. Припадници средње класе имају стан или кућу, школују децу, односно могу да им обезбеде боље образовање, одлазе на летовање, најчешће у Грчку и Турску. Припаднике ове класе обележавају нека потрошачка статусна обележја, па их можемо препознати по аутомобилима које возе, одећи коју купују, ређе код Кинеза, а више у луксузним радњама и слично.

Како каже овај социолог, средња класа у Србије није јединствена. Унутар ње постоји подела на оне који су више окренути приватном сектору и на оне који су запослени у јавном сектору. „Ова подела може да буде јако важна, због тога што ће ова два сегмента средње класе испољити различите интересе у даљој трансформацији привреде и друштва”, наглашава др Цвејић.

За многе који имају посао у јавној установи карактеристична је нека врста аутоцензуре, јер сматрају да треба да буду лојални постојећем друштвеном поретку, односно да га неки начин штите. На другој страни су предузетници, окренути приватној иницијативи, тржишној утакмици. „Тако се репродукују два различита система који почињу да се профилишу у два блока – један је за државни капитализам, други за либерални”, објашњава наш саговорник.

Цвејић указује на један сегмент средње класе који је доскоро представљао губитнике транзиције – рецимо, факултетски образовани људи који су остали заробљени позицијом свог предузећа у овој спорој трансформацији друштва и преласку у нови привредни поредак. Они су неки начин „жртвовани”.

Највише је припадника ниже класе. То су сељаци, незапослени, пензионери, радници, техничари, занатлије мајстори...

Овај социолог истиче да је транзиција довела до значајних промена у друштвеној покретљивости. Припадници нижег слоја много теже улазе у средњи или виши слој, теже долазе до запослења. Од пре неколико година уочен је тренд затварања елитних слојева. Опада број припадника елите чији су очеви физички радници или сељаци. Убрзано расте број припадника пословне елите који су потомци припадника средњих слојева и оних који су у Србији породично наследили положаје више класе.

На питање да ли су припадници средње класе склонији томе да себе „виде” у вишој класи, наш саговорник одговара потврдно. За разлику од њих, ретко се дешава да припадник више класе себи припише нижи друштвени статус.

– Међу припадницима ниже класе има прилично оних који имају осећај припадности средњој класи. У нижој класи има висококвалификованих радника, техничара и мајстора који су задржали радно место и развили опцију додатне зараде. Они више зарађују од неких припадника средње класе. Али објективно не припадају тој класи, због тога што су необразовани, зато што имају друге навике и другачије понашање – каже Цвејић.

Нада Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Незадовољни у средњој класи

Већина грађана у нашој мини-анкети са носталгијом се сећа периода када је средња класа у нашем друштву имала доминанту улогу. Иако сматрају да је Србија сада подељена на богате и сиромашне, себе сврставају у неку врсту средњег сталежа.

Весна Црномарковић (54), лекар-специјалиста, каже да није задовољна тренутним положајем.

– На основу професије којом се бавим, требало да будем у средњем сталежу, али ту тезу не потврђује и мој материјални статус, тако да заправо не могу са сигурношћу да кажем којој класи припадам – истиче Црномарковићева.

Љубица Јанковић (63), стоматолог, мисли да припада средњој класи али страхује које ће место имати у будућности.

– Досад сам колико-толико била задовољна својим социјалним положајем, али откад сам добила решење о пензионисању не могу са сигурношћу да тврдим ком ћу сталежу убудуће припадати – сматра Јанковићева.

Горан Павловић (28), продуцент, каже да припада вишој средњој класи и то захваљујући породичном пореклу.

– Нажалост, у Србији је нестао средњи сталеж који је стуб сваког друштва – каже Павловић и додаје да није задовољан примањима.

Јелена Рогановић (37), физиотерапеут, мисли да је у нашој земљи све више људи који припадају нижој економској класи.

– Тешко је проценити, али бих рекла да спадам у нижу средњу класу и тиме никако не могу бити задовољна – каже Рогановићева.

Јелени Љубојевић (29), економисти, одговара материјални положај у коме се тренутно налази.

– Припадам вишем средњем сталежу, али сматрам да одавно постоје само богати и сиромашни, што значи да је средња класа нестала – закључује Љубојевићева.

Н. М.