Друштво
Пекара у дворишту, штампарија у подруму
За већину школа у Србији издавање школског простора је једини начин да се попуне рупе у буџету
Школски одбор Прве техничке школе из Крагујевца ових дана расписао је оглас за давање у закуп пословни простор од 250 квадрата за снабдевање ученика пекарским производима и безалкохолним пићем. Рок трајања закупа је две године, а понуђена цена закупа не може бити нижа од 50.000 динара. Секретар школе Лидија Радосављевић каже да простор још није издат иако има понуда и да је неопходно одобрење Дирекције за имовину. На наше питање да ли је у школи мањак ђака па је остало вишка простора, она одговара да је реч о простору који је остао од надоградње школе и да је ово један од начина да се финансира школа која има више од 7.000 квадрата.
У Основној школи „Владимир Назор” у Железнику издају фискултурну салу, школску трпезарију, хол школе за плесне групе и просторију у холу за књижару. Како нам објашњавају, први услов за издавање простора јесте да настава не трпи, односно да се све набројано изнајмљује у периоду када нема наставе. У школи је готово 800 ђака, а новац се користи за кречење, реновирање, поправке услед неке штете…
За већину школа у Србији управо је ово начин да се попуне рупе у сопственом буџету. Просторије се издају штампаријама, школама језика, аикида, оригамија..., ту вежбају позоришне и плесне групе, издају се тавани, подруми и базени, а најчешће – фискултурне сале.
И док родитељи тврде да се школске просторије издају на уштрб деце и за активности које не одговарају васпитању и образовању, попут продавница у којима се продаје и алкохол, кафана или кладионица, директори тврде да се цео поступак одвија по закону и да је ово добар начин да се школа среди и унапреди настава.
Директор новобеоградске Основне школе „Краљ Александар Први” Милан Пушица каже да приликом склапања уговора воде рачуна да они којима се изнајмљује простор чувају школску имовину.
– Трудимо се да то буду спортови које деца траже и да то буду активности због којих неће бити принуђени да одлазе далеко од свог места становања, већ да могу да тренирају у свом крају, у својој школи – каже директор Пушица.
Велимир Тмушић, начелник Одељења за инспекцијске послове у установама предшколског, основног, средњег и високог образовања Министарства просвете и науке, за наш лист каже да неће бити дато ни једно одобрење уколико та активности на било који начин угрожава децу и наставни процес.
На питање да ли се догоди да нека школа буде одбијена, Тмушић одговара потврдно:
– Наравно да одбијамо захтеве јер се тачно знају стандарди. Постоји, на пример, норматив колики мора бити простор у дворишту по ученику и нећемо дати сагласност ако је тај стандард угрожен.
Он објашњава да постоје две врсте издавања простора – издавање на коришћење (када нема наставе) и издавање у закуп (пекаре, књижаре), као и да је неопходна сагласност Републичке дирекције за имовину, која располаже тим простором.
– Годишњим планом школе планирају све своје активности у једној школској години. Дакле, одлуку о изнајмљивању простора доноси школски одбор и онда се упућује захтев Дирекцији за имовину која од нас тражи мишљење да ли би се издавањем тог простора угрозио норматив простора и опреме и безбедност деце. Зато преглед школе обављају и просветни саветници (простор и опрема) и просветни инспектори (безбедност) – објашњава Тмушић.
Он каже да би просветне власти више волеле да се овај простор користи за потребе школе, али да није све црно-бело.
– Ми подстичемо да школски простор што више користе ђаци, али када су у питању спортске активности и спортски клубови који привлаче децу из краја, издавање може да има смисла. Такође, има доста школа које имају базен и без издавања у комерцијалне сврхе немогуће је да се покрију трошкови струје и воде – каже инспектор и објашњава да просветна инспекција проверава законску страну, а финансије буџетска инспекција.
Он на крају каже да тај новац школе не смеју да користе за плате, већ само за унапређење квалитета наставе и наставна средства.
Последњи коментари
Dobro je poznato da je većina artikala u školskim pekarama (kifle i sl.) napravljena od izuzetno nekvalitetnih namirnica, lošeg brašna, užegle masti i sl. Umesto da se na tom mestu otvaraju školske menze, koje bi na meniju imale sveže povrće, pirinač, ribu, govedinu, čorbasta jela i sl., školski prostori se iznajmljuju lokalnim kriminalcima koji zarađuju na dečjoj užini. Tako je još otkad je otvorena prva pljeskavičarnica pored moje osnovne škole, dalekih devedesetih, a sve je gore i gore. Pa šta, reći će neko. Malo holesterola i eto popune rupa u budžetu. Misli li neko na zdravlje te dece?
Krajnje je vreme da se u Srbiji počne sa osmišljenom i organizovanom ishranom učenika u osnovnim i srednjim školama. Onako kako su to Amerikanci uradili pre nekih 60 godina. Uspostvaili su centralne kuhinje koje su povezali sa školskim satelitskim kuhinjama i kafeterijama (onako kako se sada radi za pretškolske ustanove i neke studentske menze).
Na taj nači se obezbeđuje da sva deca dobiju bezbednu i zdravu hranu po najpovoljnijim (dotiranim) cenama.
E, sada, vidite kako će to kod nas izgledati na ovom primeru izdavanja pekare, 50.000 dinara. Ovaj zakupac, pekar, će svakako proizvoditi nezdravu hranu (od belog brašna, masnoće i šećera) po cenama u koje će ući i svi režijski troškovi (zakupnina, električna energija..), troškovi rada nekih 20%, PDV od 18% i, naravno, njegov profit, 10-20%.
Eto zbog čega je kod nas ishrana učenika nezdrava i skupa jer bi te kafeterije bile barem duplo jeftinije (one su neprofitne i bez onih troškova, osim za sirovine).
"Sirotinjo, i Bogu si teška".






