Двадесеттрогодишњи студент и спортиста Л. Б. из Београда имао је несрећу да на својој кожи осети две ствари: како је разболети се од новог грипа и упасти у „рупу” здравственог система, када пацијента „шетају” од једнe до другe установе, јер нико није надлежан.

Јуче, тачно 12 дана од појаве првих знакова болести – високе температуре која је упорно одолевала свим таблетама (антипиретицима) и народним лековима за обарање, малаксалости, слабости и болова, младић се осећао добро, али и даље је у кревету.

У недељу, 8. новембра, када је грип кренуо да хвата залет и да подиже температуру овом младићу до 39,3 степена Целзијуса, почиње прича која, како су потврдили и лекари са којима смо разговарали о овом случају, треба да буде поучна и за оне задужене да брину о нашем здрављу када оболимо од грипа, и за грађане. Младића, активног спортисту у такмичарској форми, нови грип је бацио у кревет.

Чланови његове породице, баш онако како је у медијима саветовано, прво су покушали да обарају високу температуру сами…

На све могуће начине: од таблета, преко алкохола и сирћета, до туширања, трљања ледом…

Температура је била упорна, па су позвали, опет, онако како је саветовано у медијима, „кол-центар” општине којој припадају. Дакле, Дом здравља „Врачар”.

Али тамо се нико није јављао ни после петог узалудног покушаја да разговарају са лекаром. Насумице, мајка окреће следећи „кол центар”, где је лекарка умирује речима да температура до три дана није опасна, али јој даје број телефона Инфективне клинике.

Температура мало попушта, момак ошамућен пада у сан, пролази и викенд, па се породица одлучује за Студентску поликлинику, где младић има картон.

Иако под температуром, лекари кажу да мора да дође. Уз помоћ породице стиже на поликлинику, где у лабораторији пада у несвест.

После прегледа добија антибиотик, али и савет да дођу поново, ако му не буде боље.

Није му било боље. Његова мајка Г. Б. описује пакао који следи : „Температура скаче на 39,6. Он више не може да седи, ни да помера усне, ни да отвори очи... Не може да стигне ни до купатила, а камоли до Студентске поликлинике”.

Мајка зове Хитну помоћ. Они је упућују на „кол центар” ДЗ „Врачар”. Ови даље на Студентску поликлинику…

Поново зову Хитну помоћ, где кажу како „не шаљу екипе због температуре”. Следе савети о туширању, леду…

Не помаже мајчино објашњење да су све то пробали, већ следи, по тврдњи Г. Б., груб одговор да лекари нису пророци, а затим и спуштање слушалице!

Онда породица креће да тражи помоћ од приватних клиника, у којима у већини случајева бива одбијена чим помене грип и заразност. Ипак, у једној од приватних клиника наилазе на разумевање, стиже екипа, ваде младићу крв. Леукоцити су изузетно ниски, и остали резултати су лоши.

После праве драме коначно стижу и до дежурних лекара на Инфективној клиници.

Сада се младић полако опоравља од грипа, али се цела породица тешко опоравља од утиска да су били препуштени сами себи упркос тврдњама одговорних да је систем организован.

Мајка се обратила заштитницима права пацијената у овим установама, а од надлежних смо потражили одговоре да ли у описаном случају има пропуста.

Директор београдске Хитне помоћи др Бранислав Лазић за „Политику” тврди да није упознат са случајем Л. Б. али нас уверава да ће преслушати траке дежурних екипа и потражити податке од заштитника права пацијената.

– Наше екипе искључиво одлазе код пацијената који захтевају респираторну потпору, било у виду боце са кисеоником, било респиратора. Утврђени систем је да се у случају појаве тегоба на свакој општини грађани јављају у дом здравља, где постоје двадесетчетворочасовна дежурства. Хитна помоћ нема собу за изолацију, док то постоји у домовима здравља. Од увођења „кол центара” број позива грађана је пао за хиљаду по дану. Проверићу и наводе о бахатом понашању и спуштању слушалице – рекао је др Лазић.

Председник радне групе за праћење пандемије грипа др Предраг Кон за „Политику” каже да ће оваквих прича бити много до краја епидемије.

– Ово је поучна прича, која потврђује да колико год се трудите да успоставите систем у њему ће се појавити „рупе”. Овакви случајеви потврђују да у цео систем мора да буде укључен и последњи човек. Нису „кол центри” оформљени да би смиривали људе или ћаскали са њима него да прате ситуацију, прегледају пацијенте, упућују теже случајеве на инфективна одељења. Не можемо радна група, ни ја да будемо одговорни за читаво здравство. Свако мора да одради свој посао, а то значи да се писмено забележи сваки случај, свако име и презиме, да се прати температура, јер се код сваког пацијента три дана под температуром не манифестује на исти начин. Сваки оболели мора да се прати – истиче др Предраг Кон.

Председник радне групе за пандемију, уз ограду да о овом случају није упознат детаљно већ да је о њему чуо од новинара, каже да овакви примери где је систем заказао морају да служе као лакмус папир, да се види где је слаба карика.

– Сви морамо да будемо опрезнији. Ово није болест која напада само хроничне болеснике. Она напада свакога, без разлике. Постоји заједничко тело за процену и праћење ситуације, где се зна свачије задужење. Тако и Студентска поликлиника мора да оформи или „кол центар” или да одреди место где ће се јављати њени осигураници – додаје др Предраг Кон.

Оливера Поповић

----------------------------------------------------------------

Зашто Србија има највећи број смртних случајева у региону

У Србији је до јуче пријављено 16 смртних случајева од новог грипа, 316 случајева је лабораторијски потврђено, 550 особа је на болничком лечењу, од чега је 16 на респираторима.

У јавности се све чешће поставља питање зашто Србија има највећи број смртних случајева у региону.

– Нико не може да каже да имамо највећи број смртних случајева у региону само на основу бројки које се објављују. Украјина има потврђених само 14 смртних случајева, а 155 умрлих. Реч је о врсти надзора који смо поставили за откривање сваког смртног случаја пацијената који су се налазили на респиратору или су били у тешком стању. Овај систем праћења смо преузели из најразвијенијих земаља, које бележе велики број смртних случајева. Наш став био је да је боље да знамо прецизан број умрлих него да не знамо и претпостављамо – одговорио је др Предраг Кон.

Међутим, др Кон додаје да је чињеница да се „оболели код нас касно јављају за помоћ лекарима, да игноришу лекаре, при чему овај грип није за шалу”.