Редовна контрола – права заштита од болести Фото Д. Јевремовић

Од грипа је за мање од пола године умрло 80 људи и та тема је сваког дана добијала максималну пажњу медија. Иако за то исто време од рака грлића материце умре око 250 жена, на страницама новина и у ТВ емисијама овај велики медицински и социјални проблем једва избори мало места у недељи која се у целом свету посвећује борби против рака грлића материце.

Србија је на првом месту у Европи по броју жена оболелих од ове врсте карцинома са око 1.500 новооткривених случајева годишње. Нажалост, око 500 жена сваке године у Србији умре од ове болести. Иза њих остају породице и незбринута деца, а најапсурдније од свега је да је то једини стопроцентно излечив рак када се открије на време, редовним гинеколошким прегледима и једноставним, Папаниколау тестом.

По четврти пут, Србија се придружила недељи обележавања дана борбе против опаке болести. Члан Националне комисије за борбу против карцинома грлића материце др Невенка Павловић, епидемиолог Института за јавно здравље Београда, за „Политику” каже како је овај рак један од најчешћих малигних тумора у Србији. По учесталости у оболевању налази се на трећем месту, иза карцинома дојке и малигних тумора дебелог црева и ректума.

– У протеклих десет година на подручју Београда регистровано је око 4000 жена оболелих од рака грлића материце, а од ове болести сваке године само у Београду умре око 100 жена. Највећи број оболелих је старости од 40 до 59 година. Велики број жена први пут се јави гинекологу када је болест већ узела маха и када је лечење тешко и неизвесно. Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена на време и да се благовремено приступило лечењу. Нажалост, наше жене немају навику да одлазе код гинеколога и скупо плаћамо цену тога – каже докторка Павловић.

Све државе у Европи, осим Србије и Албаније, практично су искорениле ову врсту рака, као јединог стопроцентно излечивог. Нажалост, међу читуљама младих жена највише је оних које су умрле управо од овог тумора. Али, ово као да је још једна незамислива табу тема, о којој се не говори довољно, а младе жене умиру. Проблем је још више бесмислен када се зна да овој врсти рака треба минимално од три до пет година да се развије, а опет, иако није „галопирајући”, од њега у Србији умире 500 жена годишње.

Гинеколог и онколог, професорка Весна Кесић, која ради у Институту за гинекологију Клиничког центра Србије у Вишеградској улици, која је координатор Националног програма за скрининг рака грлића материце, подсећа да је он у Србији сачињен. Док др Невенка Павловић каже како се у Београду половина од позваних жена јавила на прегледе у домове здравља, професорка Кесић истиче да је у Србији слика другачија:

– Програм није заживео на целовит и организован начин, упркос свим детаљним препорукама из надлежне институције. Још на личне адресе жена не стижу позиви на преглед, како је било планирано, већ је дато опортуно право да жена то уради по својој вољи. Наравно, сваки ће гинеколог урадити и Папаниколау тест и колпоскопски преглед, али је суштина да се то ради темељно, организовано са јасним циљем раног откривања – каже за „Политику” професорка Кесић.

Гинеколози подсећају да је најважнији фактор ризика за настанак ове малигне болести инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ), који се преноси сексуалним контактом. Значајни су и други фактори– пушење и ослабљен имуни систем.На срећу, имуни систем већине људи избори се против ХПВ инфекције у року од 24 месеца иод 10.000 инфициранихособасамоће 15 оболети. Проблем постоји код жена које живе под продуженим стресом, лоше се хране, оних код којих су године тешког живота имиграција ослабиле имунитет, јер њихов организам не може да се избори са инфекцијом.

О. Поповић