Evropski piloti nezadovoljni su zbog usvajanja novog pravilnika EASA (Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja), kojim se uvodi duže maksimalno dozvoljeno vreme provedeno u vazduhu za komandama aviona. Posebno se to odnosi na noćno letenje, pa vazduhoplovci upozoravaju svoje poslodavce, velike avio-kompanije, da u trci za profitom ne smeju da zanemaruju bezbednost.

Predrag Radosavljević, predsednik udruženja linijskih pilota Srbije (ULPS), kaže za „Politiku” da bi pravilnik o radnom vremenu članova posade, na koji imaju primedbe, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine.

– Smatramo da ovaj dokument koji je predmet sporenja već skoro čitavu deceniju, nije dovoljno kvalitetan da osigura neophodan nivo bezbednosti. Uticaj krupnog kapitala, odnosno udruženja avio-prevoznika, blokirao je naučne studije koje je sama EASA naručila. Ove studije su zanemarene i konačan predlog koji je 18. januara stigao pred Evropsku komisiju, zapravo je gotovo identičan prvobitnom, na koji nauka i struka imaju ozbiljne i veoma argumentovane primedbe – pojašnjava Radosavljević.

Najveći problem, kako navodi, jeste dužina trajanja noćnog rada.

– Ako EASA predlaže da noću može da se leti maksimalno 11 časova i 45 minuta, nauka kaže da ne bi trebalo više od 10 sati, jer već posle devetog sata, sa svakim sledećim, verovatnoća od greške i udesa je pet puta veća. Posle 25 godina letačke karijere, mogu vam reći da posle devet sati leta, posebno ako je komplikovana meteosituacija, povišene temperature, slabije performanse letelice, letenje zahteva izuzetnu koncentraciju i pažnju i veoma je velika opasnost od moguće greške – kaže Radosavljević.

Zvanična svetska statistika kaže da se svaki peti avion srušio zbog ljudske greške, odnosno zbog radnog zamora, greške pilota. – Naprosto, utrne vam vrat, leđa od sedenja, morate stalno da se rastežete, istežete, da pijete kafu ili čaj, da biste, posebno u noćnim uslovima, zadržali budnost, naročito u kritičnim fazama, kao što su poletanje i sletanje. Ako vam je ceo let bio vrlo komplikovan, problematičan, pa se malo iznervirate zbog nekih najbanalnijih prepreka, onda taj dodatni pritisak može da izazove laganu glavobolju, koja se pojačava posle devetog ili desetog sata. Tada ste naročito podložni tegobama – otkriva naš sagovornik.

Srbija je 2008. svoje pravilnike potpuno prilagodila zahtevima EASA. Naša zemlja formalno nije članica EASA, jer su to samo države EU, ali realno jeste, jer je preuzela u celini svu regulativu koju propisuje ova agencija, dodaje Radosavljević. Partner EASA je i ULPS, preko Evropskog udruženja pilota (ECA), koji okuplja 38.500 pilota, a čiji su naši piloti članovi od 2005. godine.

– Zapitajte se i sami koliko je bezbedno da avionom od 200 i više tona sleće osoba posle 22 sata budnosti? To je maksimalna planirana budnost po ovom predlogu EASA. Mnoge evropske kompanije koje lete za Australiju ili Ameriku, biće u problemu ako se ovo ne usvoji, jer im se „izbija” posada. To konkretno znači da ove kompanije moraju da zaposle više ljudi, više pilota, na šta kompanije nikako nisu spremne. Zato će vršiti uticaj koliko god je moguće da do toga ne dođe. Onaj ko se trudi da napravi profit, uvek je spreman i na malo veći rizik, ne priznajući evidentne dokaze da to ne sme tako da se radi. Kompromis bi bio da se prihvate onih 18 stavki koje preporučuje nauka, a pre svega da se noću ne leti duže od 10 sati – poručuje Predrag Radosavljević.

----------------------------------------------

EASA iznad nacionalnih direktorata

EASA (Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja) je oformila Evropska komisija, pre šest godina. Osnovna delatnost joj je sve ono što može da utiče na bezbednost, organizacija saobraćaja, rad operatera, tehničkih službi na održavanju aviona, rad specijalno ovlašćenog osoblja, kao što su piloti, stjuardese, mehaničari i ostalo tehničko osoblje. EASA propisuje pravilnike po kojima ovlašćene kuće, odnosno školski centri, organizuju nastavu i obuku i izdaju licence za rad ovlašćenog osoblja. „EASA je, po zamisli EK, centralno mesto pisanja propisa i svega što se tiče bezbednosti vazdušnog saobraćaja. EASA je u određenim segmentima već sada regulatorno telo za sve evropske zemlje. Države sa svojim nacionalnim direktoratima i agencijama za bezbednost, biće samo neka vrsta radnih tela”, objašnjava Radosavljević.