Дивља депонија аутомобилских гума у Раковици (Фотодокументација „Политике”)

Иако је Европска унија 2003. године донела пропис по коме одлагање отпадних гума није дозвољено у природи и на комуналним депонијама, у Србији, према подацима Министарства заштите животне средине и просторног планирања, тренутно има више од 50.000 тона аутомобилских гума. Овај, по животну средину опасан, отпад завршава на комуналним депонијама, зеленим површинама, у коритима река, на периферији урбаних средина и у близини индустријских зона.

По речима професора Слободана Марковића, са новосадског Факултета за правне и пословне студије, који се бави управљањем и спаљивањем чврстог и опасног отпада, одлагање употребљених аутомобилских гума на депоније опасно угрожава здравље и безбедност људи.

Шта може све да се уради са отпадним гумама?

Марковић подсећа да се отпадне гуме могу рециклирати, што је и најбоље решење, пошто у овом процесу не настају штетне материје. Отпадне гуме се могу користити за израду вештачке траве и подлоге за спортско игралиште и као подлога за путеве. Рециклажа отпадних гума је и начин да се заради новац, истовремено одстрани сва досадашња и будућа количина отпадних гума, повећа безбедност и здравље људи.

Тренутно, према подацима којима располаже Министарство заштите животне средине и просторног планирања, у Србији се рециклажом баве само фирме: „Eco recycling“ из Новог Сада и „Нова гума“ Рума. Цементара „Holcim Srbija“ Поповац користи отпадне гуме као алтернативно гориво.

Марковић, међутим, није присталица спаљивања употребљених гума које се ложе у цементарама. „Мада стручњаци из наше цементне индустрије истичу да је употреба гума као енергента еколошки исправна, у развијеним земљама се све више окрећу рециклажи, односно прављењу гумених гранулата од старих гума“, каже наш саговорник. Он додаје да спаљивање гума више није у тренду у развијеним земљама.

Примера ради, истиче овај професор, 1992. године у 12 држава Европске уније 65 одсто употребљених гума одлагало се на депоније, а само 35 одсто збрињавало се на други начин. Десет година касније, у 2002. ситуација се потпуно променила. У 15 држава ЕУ 65 одсто употребљених гума се рециклирало, а 35 одсто завршавало је на депонијама.

Иначе, рециклажом од гуме добија се 60 одсто гуменог гранулата, 35 одсто челичне жице и пет одсто платна без штетног утицаја на животну средину.

Анђелка Михајлов, председник Управног одбора невладине организације „Амбасадори животне средине”, подсећа на Базелску конвенцију која је прецизирала техничка упутства за отпадне гуме. „Предложена су два решења”, објашњава она. Једно решење је да се употребљене гуме рециклирају, а друго да се спаљују у цементарама и користе као гориво за производњу цемента. Али, цементаре, истиче она, треба да обаве све неопходне техничке припреме, да уграде филтере за пречишћавање ваздуха и поставе мерне станице за контролу ваздуха.

Михајлов напомиње да је уз захтев цементара за спаљивање отпадних гума потребно сачинити у студију о процени утицаја спаљивања на животну средину

Александар Весић, помоћник министра заштите животне средине и просторног планирања, потврђује за наш лист да је проблем отпадних гума присутан у нашој земљи као и у свим европским. Решење овог проблема биће регулисано правилником о управљању отпадним гумама који је у изради, а његово доношење се очекује убрзо по доношењу закона о управљању отпадом, који је, по његовим речима, у скупштинској процедури.

Н. Ковачевић