Друштво
Почела потрага за тајним гробницама у Београду
Следеће недеље биће спреман тродимензионални приказ Аде Циганлије из 1946. године, времена када је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић
Чланови Државне комисије за проналажење тајних гробница започели су јуче теренски рад на три локације у престоници (Лисичји поток, Бањица, Келемегдан), за које се претпоставља да крију посмртне остатке више хиљада стрељаних Београђана. Срђан Цветковић, секретар Комисије за тајне гробнице, који предводи екипу истраживача, каже да је за сада Одбор за истраживање Комисије утврдио неколико локација на територији Београда, које су јуче скенирали стручњаци из београдске фирме „Монтинг”.
– Најпре, то је Ортопедска болница на Бањици, па Лисичји поток. Претпостављамо да је у овом случају реч о више мањих локација, на којима су стрељани људи са територије Бањице и предграђа Београда. Још једна локација је на Калемегдану. Знамо да је у Београду ликвидирано неколико хиљада људи и да има око 20 гробница. Највећа је, свакако, у Лисичјем потоку – наводи Цветковић и додаје да је проблем у Београду што се тло непрестано физички мења.
– Ево, ми имамо проблем да препознамо локацију на којој смо били пре две године, а камоли неки сведок који треба да се сети места од пре више од шест деценија. Према неким нашим подацима, када су подизане околне зграде, радници су проналазили кости, али то није пријављивано државним органима како градња не би била угрожена – објашњава секретар Државне комисије.
Блажо Ђуровић, директор „Монтинг холдинга” каже да су до сада већ успешно радили слична подземна скенирања.
– Радимо ово потпуно добровољно. Не узимамо никакав новац, већ улажемо своја средства. Потомак сам породице која је настрадала и током рата и после њега, као класни непријатељ. Истина је да нисмо припадали ниједној војној формацији, сем што смо били имућни и школовани људи – додаје Ђуровић.
Док његови људи узимају „џи-пи-ес” координате, како би трајно обележили подземне локације, власник „Монтинга” нам објашњава да ће бити примењена комбинована технологија.
– Најпре реконструишемо терен, на основу старих планова и карата. Затим, на основу старих фотографија реконструишемо димензије и изглед објеката, који су ту некада постојали. На крају, комбинујемо различите технологије детектора и георадара за подземна скенирања. Тешко да можемо сам скелет да уочимо, али можемо да детектујемо остатке металних предмета на одређеним дубинама. Ако приметите под земљом метални предмет, значи да тамо постоји нешто и почињемо да откопавамо. На основу разлике у слојевитости тла, уочавамо да ли би на том месту могла да буде масовна гробница.
Секретар Цветковић напомиње да „Монтинг” већ ради на гробном месту на Ади Циганлији, за које се претпоставља да се тамо налазе и посмртни остаци Драже Миахиловића.
– Комисија за проналажење гробног места Михаиловића утврдила је да је генерал стрељан у близини затвора, на месту где је била кречана, а раније септичка јама. Ми ћемо те наводе проверити, већ смо набавили старе мапе и „Монтинг” ће нам израдити тродимензионални изглед локације, какав је био крајем рата. Претресаћемо терен метар по метар квадратни – најављује Цветковић.
Ђуровић, са своје стране, потврђује ове речи, наводећи да ће радови на Ади почети одмах после празника.
– Очекујем да ћемо већ следеће недеље имати тродимензионални приказ, када ћемо знати како је све изгледало пре 60 и више година. Затим ћемо све то пренети на терен, обележити. Тада ћемо са сигурношћу знати коју технологију је најбоље да применимо. Док је тло засићено водом, као у овом тренутку, постижу се слаби резултати – каже Ђуровић.
Бојан Билбија
Последњи коментари
@ Tomislav Krstić баш занимљиво да чим се постави питање комунистичких злочина, одмах се потежу приче о Друговцу и Вранићу. Нико да се сети да каже шта се тачно десило, колико је људи страдало и шта је томе претходило. Нико не спомиње преко стотину недужних Срба које су претходно током три године окупације побили комунистичке дружине ( Јанићије Ранковић, Стева Чикић...). О њиховим иживљавањима нигде једног слова, јер онда пада у воду цела прича о четницима као злочинцима. Чињеница је да су комунисти имали више од пола века да затру све трагове својих злочина и насиља над Србима и ту нису бирали средства. Сада кад више нема ОЗН-е, цела њихова слика се руши од лажи и преваре. Историја се не пише на основу комунистичких памфлета, масних лажи и прећуткивања незгодних података, већ на основу истраживања историјске грађе, поређењем и проверавањем више извора.
Г. Петре Миловановићу, ви као да сте са четницима провели цео рат. Преко 99% четника су били скромни, поштени, родољубиви људи, који су отишли у легалну, признату војску своје Отаџбине Краљевине Ју. У ЈВуО је било више од 3500 официра предратне војске, огроман број ученика, студената, радника, службеника, и сељака. О 2. св. рату сам прочитао око 150 књига, већином комунистичких и поредио их са књигама писане од људи са друге стране. Запањен сам колико будалаштина и лажи смо учили преко пола века. Јела, пића и пуцања о славама су масне комунистичке лажи. Срби су у огромној већини желели слободу од окупатора са којима су комунисти били у савезу све до 22.6.41. У огромној већини су били за свога Краља и своју Отаџбину и пошли су за тада пук. Михаиловићем кога је познавало доста Срба. Нису пошли за човеком за кога се ни данас незна ко је био, и који је нудио утопију за рачун мегаломана у Москви иза којих су остали милиони жртава. Без Черчила и тенкова Црвене армије комунисти неби постојали
@. Можда сте у праву,али сумњам,да је уз Дражу било било више од 35оо официра предратне војске. У заробљеничке логоре одведено их је око 12.ооо и преко 2оо генерала.Огромна већина официра који су избегли заробљавање ,верна својој заклетви, нашла се у ЈВуО. Иако је Југословенска влада тек у марту 1942. донела одлуку да је чин издаје приступање официра партизанима,у Србији су то 1941. учинила само три нижа официра. Финансијски поручник Милоје Милојевић, Миша Дудић (син истакнитог комнисте Драгојла) ,а из четника је прешао у партизане поручник Радивоје Јовановић,те му је остао надимак Брадоња. Сва тројица су проглашена за народне хероје.Када се има у виду тотално одсуство официрског кадра у доста масовном партизанском устанку у Србији 1941. (касније га скоро није ни било) и ко је био врховни командант,није чудо што су те снаге Немци лако и брзо (из минималне своје губитке,а велике на другој страни) ликвидирали,а Броз са мањим делом побегао и италијанску окупациону зону,у Санџак.