Meni

Društvo

Počeo popis žrtava Prvog svetskog rata

Vojni arhiv, učesnik projekta „Svet se seća”, do sada popisao 58.000 poginulih samo na osnovu dela dokumentacije za 1914. godinu

Posle skeniranja imena se unose u poseban spisak (Foto D. Jevremović)

Sto godina posle Prvog svetskog rata (1914–1918), u Srbiji se sprovodi popis žrtava oružanog sukoba koji je izmenio Evropu. Reč je o projektu „Svet se seća”, kanadskoj inicijativi koja se sprovodi u državama učesnicama rata.

Nosilac projekta je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, a ovu inicijativu prihvatio je i prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

Projekat sprovodi Vojni arhiv jer je reč o popisu vojnih žrtava, ali će se ova prilika iskoristiti i za evidenciju svih žrtava koje se pominju u arhivskoj građi uključujući i poginule savezničke pa i tada neprijateljske vojnike.

Zvanične procene istoričara govore da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila 400.000 vojnika, do sada je popisano oko 58.000 imena a tek je obrađen deo građe koja se odnosi na 1914. godinu.

– Projekat „Svet se seća” sprovodi se u tri faze – istraživanje, skeniranje i unos podataka. Sva registrovana i sređena građa fonda Vojske Kraljevine Srbije, u kojoj se nalaze podaci o ljudskim gubicima u Prvom svetskom ratu, smeštena je u numerisanim kutijama i prati organizacionu strukturu jedinica srpske vojske. Reč je o oko 3.000 kutija koje bi trebalo istražiti – kaže direktor Vojnog arhiva pukovnik Milorad R. Sekulović ističući da je projekat trajati sve do 2018. godine, kada će se obeležiti vek od završetka Prvog svetskog rata.

On objašnjava da u fondu Vojske Kraljevine Srbije postoje i sređeni spiskovi žrtava, što je rezultat rada posebne komisije koja je 1932. sačinila taj spisak čiji je naziv „Srpski narodni panteon”.

Osim stradalih tokom svetskog sukoba, na tom spisku nalaze se imena poginulih u balkanskim ratovima ali i borbama vođenim po okončanju svetskog rata sve do 1920. godine, tokom stvaranja Kraljevine SHS. Na tom spisku nalaze se imena oko 200.000 žrtava, ali će se svi ti podaci porediti sa onima iz arhivske građe.

– Pregledana i izdvojena arhivska građa se iz depoa dostavlja u Odeljenje za digitalizaciju, gde se skenira i smešta na server Vojnog arhiva. Nakon toga pristupa se unosu podataka u poseban program, koji je napravljen u skladu sa smernicama ambasade Kanade, kako bi odgovarao sličnim bazama podataka koje se vode u Francuskoj, Belgiji, Kanadi i drugim državama – objašnjava pukovnik Sekulović.

U spisak žrtava, ako su dostupni, unose se ime, prezime, ime člana porodice, godina rođenja, godina smrti, jedinica i čin, okolnosti smrti (poginuo, podlegao povredama ili bolesti, nesrećni slučaj...), mesto sahrane i eventualne napomene (zarobljen, nestao i slično). Ipak postoje izvesni problemi, ima oštećene građe, nepotpunih podataka pa i nečitkog rukopisa.

Trebalo bi angažovati dodatno ljudstvo na ovom projektu – od potrebna 23 saradnika na ovom projektu za sada radi njih 11, ali i nabaviti za ovaj posao bolju informatičku opremu.

– I sa vremenske distance od bezmalo sto godina, utisak je da je srpska vojska uredno vodila dokumentaciju i u najtežim trenucima, uostalom kao što je i sačuvala Vojni arhiv. To se i vidi iz operativnih dnevnih izveštaja vođenim od jedinica nivoa čete, preko pukova i divizija do Vrhovne komande. Zahvaljujući njihovom odgovornom radu mi smo u mogućnosti da i posle jednog veka napravimo spisak žrtava – kaže pukovnik Sekulović.

Imena žrtava na video-bilbordima

Međunarodni projekat „Svet se seća” pokrenuo je Robert Tomson, producent iz Toronta. Cilj je da se popišu vojne žrtve i da im se na taj način oda počast.

„Svaka država odlučuje kako će javnosti prezentovati te spiskove. Jedna od ideja jeste da se spiskovi objavljuju na video-bilbordima u državama učesnicama projekta, kao i da se na taj način obeleže i važni događaji iz Prvog svetskog rata. Spiskovi i događaji će se povremeno prezentovati i izvan nacionalnih okvira, pa je to prilika da se u drugim zemljama istakne doprinos Srbije pobedi u tom ratu”, kaže Negovan Stanković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

On kaže da će Vlada Srbije uskoro formirati odbor za obeležavanje stogodišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata koji će se baviti i sprovođenjem ovog projekta.

Milan Galović
objavljeno: 14/04/2013

Poslednji komentari

Mirjana Spasojevic-Tinkovic | 17/04/2013 18:46

Deda mog pokojnog muza. Petra Tinkovica, koji je umro u Arizoni 2007g. - deda se zvao Petar Jovanovic, nije se nikada vratio iz Isv.rata. Dedina dva brata su - doktor Aleksandar Jovanovic i profesor pravnog fakulteta - Dragoljub Jovanovic, koga je Tito strpao u zatvor, zato sto je govorio o pravima nasih seljaka u skupstini. Bio je predsednik narodne seljacke stranke. Dakle - PETAR JOVANOVIC, krojac iz Beograda, je ostavio kosti negde u prelazu preko Albanije/ NIKO NE ZNA STA SU MUKE TESKE, KO NIJE PRELAZIO ALBANIJU PESKE/. On je zrtva I svetskog rata. Pisem ovo za evidenciju Srpskih zrtava. Mirjana-Arizona

Mirjana-Arizona Spasojevic-Tinkovic | 17/04/2013 19:20

Hvala Srpskim emigrantima iz Kanade, da su poduzeli ovaj korak, da se dodje do broja Srpskih zrtava Isvetskog rata.

sloba Stojanović | 18/04/2013 17:07

Šestoro braće moje prababe se nisu vratili iz Prvog svetskog rata i prvog i drugog balkanskog rata, a pradeda je dva puta ranjavan i ostavio je jedan bubreg u ratu. To je cena kojom je moja porodica platila Kosov i Metohiju i Jugoslaviju. Ko sada ima pravo da posle toliko ljudske krvi i mesa menja za potpisom pera potpiše kapitulaciju.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije