Маја Жегар-Дејак са омиљеном кобилом Фото З. Анастасијевић

У свечаној сали – где нас дочекује полицијски саветник Драган Новковић, помоћник команданта Полицијске бригаде и директор Коњичког клуба „Полицајац”, са сарадницима вишим полицијским наредником Зораном Живковићем, командиром Чете коњаника, полицијским наредником Зораном Међедовићем, командиром вода у Чети коњаника, и ветеринаром Зораном Миловановићем – затичемо стотине пехара, одликовања и других експоната из богате коњичке историје, као у својеврсном музеју. Испред сале су фотографије погинулих припадника јединице током деведесетих година на Косову и Метохији.

– Основни задатак Чете коњаника јесте обезбеђење јавних скупова, фудбалских и других утакмица високог ризика у Београду, а по потреби и у Новом Саду, као и концерте великих звезда. Од 1. априла па до касне јесени полицајци коњаници сваког дана, сем понедељком, обилазе патролне рејоне: Кошутњак, Аду Циганлију, Калемегдан, блокове дуж Савског кеја (45 и 70) и од Ушћа до Земуна. Јединица се попуњава искључиво добровољно – каже Драган Новковић.

Виши наредник Зоран Живковић има 28 година стажа у коњици, активан је и као судија у коњичком спорту. Објашњава да полиција по потреби продаје коње, али да то не значи да су они болесни или повређени, већ да је реч о својеврсној пензији:

– Тренутно имамо 34 дресирана коња и петоро ждребади из сопственог узгоја. За ову годину предвидели смо „расход” седам службених коња. Како стижу нови млади коњи, због ограничених смештајних капацитета, ови старији отпадају.

Помоћник команданта Новковић напомиње да они не желе да коњи заврше у кланици:

– Сада их је потребно негде удомити, јер могу и даље да служе за школу јахања. После 10 година рада у патролама, старији коњи не могу више да издрже толики интензитет рада, јер им кости постају крте, лигаменти више нису тако јаки, мишићи нису растегљиви... Јављају нам се купци из целе Србије и из иностранства. Када нема заинтересованих љубитеља коња, нажалост, онда их продајемо кланичарима.

Растанак се ближи: седам „расходованих“ коња у дворишту Полицијске бригаде Фото З. Анастасијевић

– Прво, млад коњ мора да се најаше, да трпи седло и јахача. После тога мора да се ујаше, да прима команде преко узда, седла и екстремитета јахача. Потом се прелази на дресуру, уз употребу звучних и светлосних ефеката. Симулирамо пролазак кроз масу, кордон, бацамо петарде, пуштамо сирене. Тада је спреман за излазак на лакше патролне рејоне какав је Кошутњак. Следећа је Ада Циганлија, па Калемегдан. Последњи део обуке је за запречавање простора и потискивање масе, кретањем коњичке јединице која садејствује полицијском кордону и иде иза њега. Службени коњи блокирају одређени простор да маса не може туда да прође, или потискују масу са неког простора. Прво заузму одређену линију и запрече простор, али остављајући маси неки пролаз, да не наступи стампедо. У случају да на нас бацају флаше, камење, штангле, коњичка јединица креће ходом према маси. Уколико се маса удаљава, јединица се зауставља. У супротном, прелази се у кас и тада долази и до звучног ефекта, чује се топот. Ако је велики интензитет напада са блиског одстојања, издаје се наређење да јединица пређе у галоп: у клину, потковици или линији.

Наредник Зоран Међедовић је вишеструки државни шампион у коњичком спорту и велики је заљубљеник у ове племените животиње:

– Коњ може да живи око 40 година, а код нас остају углавном до 20. У четвртој години, обично с јесени, почињемо с најахивањем и ујахивањем. Овај део траје око годину и по дана, после чега се прелази на специјалистички рад, односно на стручне задатке. Тада почиње и спортски ангажман, а коњ је најоптималнији између осме и дванаесте године живота. Немамо услова за већи узгој коња, због недостатка простора. У Србији, нажалост, данас више нема масовног узгоја коња (Љубичево, Карађорђево, Бечеј, Зобнатица), па морамо да их купујемо у Немачкој или Холандији.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Фатални пад с моста

– Најопаснији су падови и када се коњ отргне контроли. У нашој историји било је инцидената, а најтежи се десио шездесетих година, када је наш припадник на коњу прелазио преко раковичког железничког моста. У том тренутку наишла је локомотива и засвирала. Коњ се уплашио и заједно са јахачем скочио с моста, поломивши све четири ноге. Јахач је пао право на главу и страдао. Ово је посао пун ризика – каже помоћник команданта Полицијске бригаде Драган Новковић.

Од када је априла 1947. формиран Коњички ескадрон Народне милиције у Београду, кроз ову јединицу, која данас постоји под називом Чета коњаника Полицијске бригаде, прошло је више од четири стотине коња. Ових дана МУП је у нашем листу објавио јавни позив за продају седам „расходованих” службених коња, што је и био повод да посетимо ову јединицу са 47 полицијских службеника, која је смештена на Бановом брду.