Vest da Srbija jedina u Evropi, osim Vatikana, nije potpisala deklaraciju nedavno usvojenu u Terezinu u Češkoj, kojom se predviđa povraćaj imovine otete jevrejskim građanima, izazvala je negodovanje u jevrejskim udruženjima. Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, učestvovao je na skupu u Češkoj, ali ne u ime Vlade Srbije.

– Kao predsednik Saveza izneo sam viđenje jevrejske zajednice o povraćaju imovine koja je za vreme holokausta oduzeta. Moje izlaganje je prihvaćeno i dobio sam podršku 46 zemalja učesnica. Nažalost, Srbija nikoga nije poslala od svojih predstavnika. Ona je svrstana u posmatrače, i zastupao ju je Vladimir Vereš, naš ambasador u Pragu. Dakle, Srbija nije prihvatila Terezinsku deklaraciju – objasnio je Nećak i istakao da ona nije pravno obavezujuća, ali da je to bila prilika da „Srbija pokaže svetu svoja demokratska stremljenja i moralni odnos prema otetoj jevrejskoj imovini”.

Među potpisnicima Terezinske deklaracije nalaze se sve zemlje članice EU, sve bivše jugoslovenske republike (izuzev Srbije), SAD, Rusija, Izrael...

Naš sagovornik objasnio je da je značaj ove deklaracije u tome što ona u moralnom smislu obavezuje sve zemlje da se omogući preživelim žrtvama holokausta da dostojanstveno žive i da im se vrati oteta imovina.

– Mi smo predali Agenciji za restituciju 512 predmeta. Od toga dobili smo samo dva stana u ulici Kralja Petra u Beogradu. Jedan ne možemo da koristimo, jer tu živi porodica, a mi ne želimo da bilo koga iseljavamo – kazao je za „Politiku” Aleksandar Nećak i dodao da je, prema analizi koju su uradili, ocenjeno da privatna imovina koja je oduzeta Jevrejima iznosi oko 500 miliona evra.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, mišljenja je da Srbija treba da potpiše ovu deklaraciju, te da nije kasno ni da to učini naknadno. Međutim, on je kazao da se procena vrednosti imovine nad kojom bi trebalo da se izvrši restitucija kreće između 100 i 200 miliona evra, što je znatno manje od procene koju je sproveo Savez jevrejskih opština Srbije.

– Neophodno je doneti zakon o restituciji, ali ukazujem na to da, kada je u pitanju povratak imovine, on mora biti prilagođen ekonomskim mogućnostima Srbije – objasnio je Homen.

Na Ministarstvu finansija je da uradi jedan plan u kom roku i na koji način bi ta imovina mogla da se vrati. Iako smo zatražili odgovore od pomenutog ministarstva na pitanja u vezi s jevrejskom imovinom, nismo ih dobili.

Izvor iz Vlade Srbije, koji je insistirao na anonimnosti, objasnio je da deklaracija nije potpisana jer ne postoji odluka Vlade koja bi omogućila da se za tako nešto preuzme obaveza.

– Naravno da Srbija pridaje veliki značaj ovom pitanju. U javnosti se pojavljuje jedna nepreciznost, a to je da je Srbija navodno bila predstavljena u formatu posmatrača. Kada se tako nešto kaže stiče se zaključak da nismo bili zainteresovani za temu ili da joj ne pridajemo značaj time što je naše prisustvo „niže od ostalih”. Mi smo bili predstavljeni ambasadorom jer je to u datom momentu bilo jedino moguće – objašnjava naš izvor i tvrdi da na pomenutoj sednici nije bilo zemalja koje su nosile status članova, ni onih sa statusom posmatrača.