Поштујемо јеврејске жртве, али…

Вест да Србија једина у Европи, осим Ватикана, није потписала декларацију недавно усвојену у Терезину у Чешкој, којом се предвиђа повраћај имовине отете јеврејским грађанима, изазвала је негодовање у јеврејским удружењима. Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина Србије, учествовао је на скупу у Чешкој, али не у име Владе Србије.

– Као председник Савеза изнео сам виђење јеврејске заједнице о повраћају имовине која је за време холокауста одузета. Моје излагање је прихваћено и добио сам подршку 46 земаља учесница. Нажалост, Србија никога није послала од својих представника. Она је сврстана у посматраче, и заступао ју је Владимир Вереш, наш амбасадор у Прагу. Дакле, Србија није прихватила Терезинску декларацију – објаснио је Нећак и истакао да она није правно обавезујућа, али да је то била прилика да „Србија покаже свету своја демократска стремљења и морални однос према отетој јеврејској имовини”.

Међу потписницима Терезинске декларације налазе се све земље чланице ЕУ, све бивше југословенске републике (изузев Србије), САД, Русија, Израел...

Наш саговорник објаснио је да је значај ове декларације у томе што она у моралном смислу обавезује све земље да се омогући преживелим жртвама холокауста да достојанствено живе и да им се врати отета имовина.

– Ми смо предали Агенцији за реституцију 512 предмета. Од тога добили смо само два стана у улици Краља Петра у Београду. Један не можемо да користимо, јер ту живи породица, а ми не желимо да било кога исељавамо – казао је за „Политику” Александар Нећак и додао да је, према анализи коју су урадили, оцењено да приватна имовина која је одузета Јеврејима износи око 500 милиона евра.

Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, мишљења је да Србија треба да потпише ову декларацију, те да није касно ни да то учини накнадно. Међутим, он је казао да се процена вредности имовине над којом би требало да се изврши реституција креће између 100 и 200 милиона евра, што је знатно мање од процене коју је спровео Савез јеврејских општина Србије.

– Неопходно је донети закон о реституцији, али указујем на то да, када је у питању повратак имовине, он мора бити прилагођен економским могућностима Србије – објаснио је Хомен.

На Министарству финансија је да уради један план у ком року и на који начин би та имовина могла да се врати. Иако смо затражили одговоре од поменутог министарства на питања у вези с јеврејском имовином, нисмо их добили.

Извор из Владе Србије, који је инсистирао на анонимности, објаснио је да декларација није потписана јер не постоји одлука Владе која би омогућила да се за тако нешто преузме обавеза.

– Наравно да Србија придаје велики значај овом питању. У јавности се појављује једна непрецизност, а то је да је Србија наводно била представљена у формату посматрача. Када се тако нешто каже стиче се закључак да нисмо били заинтересовани за тему или да јој не придајемо значај тиме што је наше присуство „ниже од осталих”. Ми смо били представљени амбасадором јер је то у датом моменту било једино могуће – објашњава наш извор и тврди да на поменутој седници није било земаља које су носиле статус чланова, ни оних са статусом посматрача.