Postignut je dogovor unutar državnih organa da niko ko nije regulisao svoj status u vezi sa vojnim rokom nema problema prilikom ulaska u zemlju, izjavio je juče za „Politiku“ ministar za dijasporu mr Srđan Srećković. Ovo praktično znači da ni pre usvajanja Zakona o amnestiji niko ne sme da zaustavlja i hapsi osobe za koje postoji osnovana sumnja da su izvršile krivično delo izbegavanja vojne obaveze. Vlada je prekjuče usvojila Predlog tog zakona, a procena je ministra Srećkovića da će Skupština sam akt usvojiti najverovatnije krajem januara.

– Važno je da se zna da se Zakon o amnestiji odnosi na sve državljane Republike Srbije – i na one koji žive u Srbiji i na one koji žive u inostranstvu. A u slučaju da bilo ko ima bilo kakav problem na granici, telefoni ministarstva za dijasporu, dobro poznati našim ljudima u rasejanju, otvoreni su i mi ćemo u svakom eventualnom slučaju, a uveren sam da se ni jedan neće dogoditi, reagovati. U ime tih desetina hiljada ljudi zahvaljujem i ministru odbrane Draganu Šutanovcu i ministarki pravde Snežani Malović koji su podržali ovu ideju – istakao je ministar Srećković.

Kako je on naveo, usvajanje predloga zakona označava želju države da pruži ruku saradnje svim mladim ljudima koji nisu regulisali vojnu obavezu u trenutku kada zemlje Evropske unije širom otvaraju granice za naše građane zbog vizne liberalizacije.

– Na taj način manifestujemo opredeljenje države Srbije da se podrže mladi i obrazovani ljudi – kaže ministar Srećković, ali i naglašava da Zakon o amnestiji ne podrazumeva oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka.

– To je prelazno rešenje do potpune profesionalizacije vojske koja se očekuje početkom 2011. godine – ističe naš sagovornik.

Prema poslednjem Zakonu, donetom 17. aprila 2006. godine, amnestija znači oslobađanje od krivičnog gonjenja, izvršenja kazne i brisanje osude. Ovaj akt je amnestirao vojne obveznike koji su učinili, odnosno za koje je postojala osnovana sumnja da su učinili krivično delo izbegavanja vojne obaveze od 7. oktobra 2000. godine, obuhvativši tada oko 2.500 regruta.

U Ministarstvu odbrane navode da izvan Srbije boravi 154.608 vojnih obveznika, od čega je 28.528 regruta. U toj kategoriji 10.120 regruta ima između 30 i 35 godina. Oni neće biti pozivani u kasarne, već će biti prevedeni u rezervni sastav Vojske Srbije. Protiv regruta koji su izbegavali vojnu obavezu biće preduzete zakonom propisane mere.

Šta je sa vojnim obveznicima koji imaju dvojno državljanstvo?

Oni imaju ista prava i obaveze kada je u pitanju izvršavanje vojne obaveze kao i oni koji imaju samo državljanstvo Srbije, s tim da imaju mogućnost da vojni rok regulišu u jednoj od država čiji su državljani, kažu u Ministarstvu odbrane. Naime, ako su u drugoj zemlji regulisali obavezu služenja vojnog roka, ne moraju da služe vojsku u Srbiji. Ukoliko se regrut dvojni državljanin odluči da stalno živi u Srbiji, a obavezu služenja nije regulisao u drugoj državi, biće upućen u našu vojsku kao i regruti koji imaju samo srpsko državljanstvo.

Dokazi o državljanstvu druge države i uverenje kojim se dokazuje regulisana obaveza služenja vojnog roka u toj državi predaju se u originalu i overenom prevodu na srpski jezik teritorijalnom organu gde se obveznik vodi u vojnoj evidenciji ili preko diplomatsko-konzularnog predstavništva.

Prema nedavno usvojenom Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, nakon sticanja državljanstva druge države, regrut dvojni državljanin dužan je da dokaz o tome dostavi vojnom odseku u Srbiji. Ukoliko nastavi da boravi u inostranstvu, više se ne poziva na služenje vojnog roka do navršene 27. godine života, kada se prevodi u rezervni sastav po službenoj dužnosti.